ПОСЛЕ ИСТОРИЈСКИХ СУША, СРБИЈИ ПРЕТЕ ПОПЛАВЕ?! Зашто је свет на удару климатских промена?
У односу на период од 1961. до 1990. године, температура у Србији је већ порасла за више од 1 °Ц, а заједно са тим порастом температуре дошли су екстремни временски догађаји који су у нашој земљи у последњих 20 година изазвали штету од више милијарди евра.
Док су у 20. веку климатске промене деловале као апстрактан појам, тешко објашњив просечним грађанима, у последњих 20 година је њихов утицај постао лако видљив голим оком, највише кроз екстремне временске догађаје. Према извештају Уједињених нација, објављеним поводом Међународног дана смањења ризика од катастрофа, број екстремних временских догађаја драстично је порастао у последње време, па је само од 2000. до 2019, године Земљу погодило 7348 катастрофа, које су однеле 1,23 милиона живота.
НАЈГОРЕ СУШЕ У ЕВРОПИ У ПОСЛЕДЊИХ 500 ГОДИНА НИСУ ЗАОБИШЛЕ НИ СРБИЈУ! Стручњаци упозоравају: "Усеви угрожени, могућ је и катастрофалан исход"
ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ СВЕТИЊА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ: Хиљаде верника долази у манастир владике Велимировића - имају лековит мед, али и међу најбољим ракијама коју и играчи Денвер Нагетса воле (ВИДЕО)
ОВО ЈЕ ШАМПИОНКА ПЛЕМЕНИТОСТИ СРБИЈЕ: Мина, млада волонтерка Црвеног Крста Палилула враћа веру у хуманост
Разорни пожари, огромне поплаве и рекордни топлотни таласи све чешће заузимају ударна места у медијском извештавању, а јасно је и да ће промене у клими имати негативне последице на друштво и привреду и у годинама које следе. Овог лета, Европа се суочила са најгорим сушама у последњих 500 година, а ситуација је толико драматична да су многи градови остали без воде. Катарина Глигоријевић, аналитичарка за заштиту животне средине, у разговору за портал Srbijadanas.com, каже да је у и појединим деловима Србије присутна екстремна суша и да се ситуација у нашој земљи налази "раме уз раме" са оном у Европи.
- У деловима западне Србије смењују се умерена и јака суша, док су у делу југоисточне Србије умерено влажни услови. Водостаји на свим водотоцима у Србији налазе се у стаганцији и крећу се у домену ниских и средње ниских вредности за ово доба године. На Дунаву и Сави водостаји су испод ниских пловидбених нивоа. На доста река протицаји су се приближили минимуму. Иако суша није присутна у већем делу земље, тамо где јесте присутна, екстремно је изражена, посебно у Војводини, стога се тренутно стање у Србији налази раме уз раме са оним у Европи.
Поплаве
Док се једни боре против ектремних суша, другима главобоље задају поплаве библијских размера. Катарина Глигоријевић истиче за наш портал да су ове поплаве, повезане са сушом и глобалним загревањем. За сваки степен Целзијуса колико се повећа температура као последица загревања, количина воде која испарава у аутмосферу се повећа за 7 одсто што резултира интезивнијим падавинама, које за кратко време доносе велику количину воде.
- После ектремних суша, логично је да следе поплаве. Током високих температура и екстремних топлотних таласа, испарава већа количина воде. Испаравањем воде са великих водених површина, она одлази у горње слојеве атмосферског дела Земље, где се кондензује у виду облака, како би се у облику атмосферских падавина поново вратила на Земљу током хидролошког циклуса. Проблем је што је то велика количина воде која се у кратком временском периоду сручи на земљу - истиче она и додаје:
- Пораст глобалне температуре и веома изражена температурна варијабилност, директно условљавају и промене распореда и количине падавина, што се испољава кроз појаву честих и интензивних суша које смењују поплаве у многим регионима. Ова смењивања сушних периода са наглим и интензивним падавинама, утичу на промену особина земљишта, односно садржај хранљивих материја, пХ вредност земљишта, присуство пестицида и светлости, као и процеса који се у њима одвијају. Многе од ових промена могу оштетити или потпуно уништити биљни свет, животиње и остале организме, па чак имају утицаја и на живот људи који се налазе на захваћеним подручјима.
- Климатске промене са свим ефектима као последицу могу имати значајне измене особина и услова земљишта. Ове промене највише утичу на осетљиве екосистеме променом природне вегетација, што условљава и начин употребе земљишта. Под утицајем особина вегетације (састав врста, густина биљака, динамика развоја, производња биомасе, карактеристике корена), могу делимично бити ублажени ефекти климатских промена. Све промене земљишта које настају услед климатских промена по својој природи можемо поделити на физичке, хемијске и биолошке. Физичке промене, односно деградациони процеси, испољавају се кроз појаву ерозије земљишта, повећање степена киселости и повећање присуства соли у земљишту - закључује аналитичарка за наш портал.
Ситуација у Србији
06.07. у Београду пала је велика количина кише, толика да је пола града било под водом. Градночелник Београда Александар Шапић изјавио је тада да је у централним београдским општинама пало између 40 и 50 литара по квадратном метру, а у рубним општинама и више, као и да се све преко 20 литара сматра непогодом.
- Ова количина воде није била ни 2014. године, а сада ћу вам дати прецизне податке о синоћној поплави и киши у главном граду. Процењено је да је у централним градским општинама пало негде између 40 и 50 литара кише по квадрадном метру, у рубним је ишло преко 50. Све преко 20 литара се третира као непогода. Просек за јул до сада је био 30 литара месечно, а само јуче просечно је било 50 литара по квадратном метру. На Новом Београду је пало 86 литара, а у Земуну 128 литара - рекао је Шапић на конференцији за медије.
Аналитичарка Катарина Глигоријевић истиче да су ови пљускови потрајали целе ноћи, поновиле би нам се поплаве из 2014. године и да се у нашој земљи се све чешће догађају екстремни временски догађаји. Поред тога, повећање температуре се у Србији дешава брже од глобалног просека.
- Србији прети исти сценарио као и свету, нисмо ми заштићени од климатских промена. У односу на период од 1961. до 1990. године, температура у Србији је већ порасла за више од 1 °Ц, а заједно са тим порастом температуре дошли су екстремни временски догађаји који су у нашој земљи у последњих 20 година изазвали штету од више милијарди евра. Поред тога, ови догађаји утичу и на здравље људи, па је само током мајских поплава 2014. године забележен 51 смртни случај услед последица овог есктремног временског догађаја.
01.09. силовито невреме је погодило ивањичко село Брусник, где су се излили бујични потоци, поплавили куће и однели локалне путеве.
- Ово је катаклизма. Све нам је под водом. Бујица нам тече кроз село, може се проћи једино са гуменим чизмама, али и то је питање, јер је вода дубока. Поплављени су подруми, кафане... Све што се воденој стихији нашло на путу. Ако се падавине наставе оваквим интензитетом плашимо се да ће морати доћи и до евакуације - рекао је Периша Муњић из села Брусник.
Ситуација у свету
У јулу ове године, обилне кише погодиле су Италију, а хитне службе у граду Палерму и другим деловима Сицилије примиле су стотине позива за интервенције због поплава и оштећења од воде. Драматични снимци поплава запрепастили су кориснике друштвених мрежа.
Поред Италије, огромна олуја и невреме погодила је Париз 17.08. увече. Компанија за транспорт РАТП саопштила је да је неколико станица метроа у престоници Француске погођено поплавама, пошто је бујична киша засипала град најмање 90 минута. Процењује се да је у року од сат времена пало око 44 милиметара кише.
Поред европских држава, поплаве су погодиле и земље на другим континентима. Па су се тако на удару олуја нашле и Кина, Америка, Аваганистан и Пакистан, где је забележена и најгора ситуација.
Пакистанска Национална управа за управљање катастрофама (НДМА) објавила је да је животе изгубило 399 деце и 246 жена, као и да је повређена 3.641 особа од средине јуна. Падавинама и поплавама погођено је више од 33 милиона Пакистанаца у 80 округа широм земље.
Према подацима НДМА до сада је 468.030 људи премештено у склоништа, а 118.247 је евакуисано из погођених подручја. Поплаве су оштетиле више од милион кућа, а 372.823 куће потпуно су уништене. Страдало је и 731.818 животиња, додаје турска новинска агенција.
Шта можемо очекивати у будућности?
Катарина Глигоријевић, аналитичарка за заштиту животне средине, истиче за портал СрбијаДанас да у будућности у погледу ефеката климатских промена можемо очекивати пораст температуре, топљење леда на половима, пораст нивоа мора и океана, измену режима падавина, појачан број поплава, као и сушних периода и пожара. УН најавиле су две стратегије у покушају да ублаже климатске промене.
- Оквирна конвенција УН о промени климе најављује две стратегије као одговор на климатске промене. Прва, односно ублажавање климатских промена (митигација), подразумева смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и прилагођавање на измењене климатске услове (адаптација). Друга стратегија - прилагођавање еколошких, социјалних и економских система на климатске промене подразумева промене у процесима, праксама и структурама за ублажавање потенцијалне штете од могућих ефеката које доносе климатске промене - закључује она.