ПОСЛЕДИЦА ЈЕ ИЗРАЗИТО ХЛАДНОГ ФРОНТА, ЈАВЉА СЕ РЕТКО! Србија на удару новог невремена Ево шта је ЗИМСКА ГРМЉАВИНА
Хладни фронтови су веома честа појава током већег дела године у Србији, а доспевају са Алпа, Атлантика и Медитерна.
Србију је јуче захватило ново погоршање времена, у склопу циклона и хладног фронта, који се премештају преко нашег подручја. У склопу овог погоршања поново су се јављали грмљавински процеси, који нису уобичајена појава у овом делу године, па се поставља питање откуд грмљавина у новембру?
РАЗЈАРЕНЕ ЗВЕРИ ТЕРОРИШУ ИВАЊИЧКА СЕЛА! Мештани у страху: Упадају на имања, кошнице су уништили а ни ДЕЦА више нису безбедна
ЛЕДЕНА ЗИМА ХАРА СРБИЈОМ: Градови под мразом, а снег стиже у ове кутке земље! Шта нам доноси време до Нове године?
ДРАМА НА ЈУГУ СРБИЈЕ - ПРЕВРНУО СЕ ЂАЧКИ АУТОБУС Проклизао, ударио у бандеру и пола села оставио без струје
Грмљавински процеси и пљусковите падавине у Србији се везују углавном за топлији део године (април - октобар), а нарочито за пролеће и лето. У овом делу године грмљавински процеси најчешће и најинтензивније су током маја и јуна, односно крајем пролећа и почетком лета.
Током пролећа и лета копно европско копно, па и Србија загревају се знатно брже него околне водене површине (Атлантик, Медитеран и друга мора и језера), па су копнене површине знатно топлије од водених.
Услед овакве температурне расподеле, виши притисак формира се над воденим површинама, а нижи над копненим, што доводи до такве циркулације да ваздух струји од водених површина према копну, а у нашим ширинама зато најчешће преовладавају западна струјања.
Када свежији ваздух са Атлантика или Медитерана доспе на загрејано копно, ваздушна маса над копном постаје доста нестабилнија и долази до стварања олујних облака (кумулонимбуса), који условљавају пљусковите падавине и грмљавинске процесе, неретко град и друге непогоде (торнадо).
Ово је само један од начина настанка грмљавине и оне се дешавају унутар ваздушне масе, углавном у пролеће и лети, а најинитензивније су после подне. У тропским пределима могу се јавити било када током године.
Други и не тако редак случај грмљавине везује се за продоре хладних фронтова.
Хладни фронтови су веома честа појава током већег дела године у Србији, а доспевају са Алпа, Атлантика и Медитерна.
Хладни фронтови раздвајају две ваздушне масе, веома хладну и веома топлу, а дуж фронта ове две ваздушне масе се сусрећу и тада се топли ваздух подвлачи испод хладног у виду клина, што доводи да се дуж фронта јаве кумулонимбуси, па да падавине буду праћене грмљавином.
Не мора увек грмљавина да се јави уз хладни фронт, а њено јављање тада зависи од бројних фактора, а и тада се најчешће јављају у летњем делу године, а зими скоро никада или веома ретко, бар када је о Србији реч или дубоко унутар копна.
Грмљавина у новембарским данима у деловима Србије последица је продора веома израженог хладног фронта, који се премештао преко Србије и условио продор веома хладне ваздушне масе, изнад претходне топлије.
Ово је био чест случај ове јесени, а разлог је и више него топлија јесен, уз време налик пролећном. Што више температура, више влаге у атмосфери и бољи су услови за настанак грмљавине, што није уобичајено за наше јесени, које су у просеку прохладне, ако изузмемо топао септембар, али често сув, односно са мање падавина.
Овај део године резервисан је у Србији за први снег у просеку у многим пределима, а не за грмљавинске процесе и активности, као ни за пљусковите падавине, јер у овом делу године падају углавним падавине умереног и слабијег, али дуготрајнијег карактера из нимбостратуса, који нису толико вертикално развијени као кумулонимбуси, али су знатно више развијенији хоризонатално и то реда величине више стотина километара (кумулонибуси иду и преко 15 км увис, али су хоризонтално реда величине десетак километара, неретко и мање, а само дуж развијених линија нестабилности некада у дужини и више стотина километара).
Данашњи пљускови са грмљавином могли би бити и последња таква појава ове године, јер полако идемо ка зимском и знатно хладнијем делу године, када су ове појаве заиста веома ретке у Србији, али се догађало да грми и усред зиме, односно увек када се створе повољни услови за то.
Где се грмљавина најчешће јавља зими?
У тропским пределима грмљавина је скоро свакодневна појава, како у временској прогнози, тако и у природи. Али постоје места у свету где често грми и у зимском делу године.
У нашим пределима то је случај у пределима уз Јадранско и Медитеранско море, јер је водена површина тада знатно топлија од околног хладног копна.
Како лети, тако и зими, ваздушна маса наиласком на високе планине, уздижи се и хлади, долази до кондензације и стварања орографских облака и падавина, па и грмљавина, а у зимском делу године тада снег може бити праћен грмљавином.
Дакле, грмљавина се може јавити и при температурама испод 0°Ц, уз снег.
Најчешћа таква појава догађа се у Јапану. У зимском делу године ледене и суве ваздушне масе под утицајем Сибирског антицклона струје са североистока Азије, где се температуре спуштају испод -50°Ц преко Јапанског мора према Јапану. У том делу године Јапанско море, иако хладно, знатно је топлије од ледене ваздушне масе која струји преко њега и долази до кондензације и стварања облачности и обилних падавина, често и грмљавине.
Најобилније падавине тада се јављају уз источну обалу Јапана и скоро свакодневно падају киша и снег, уз грмљавину, док Хокаидо, највеће острво на северу Јапана затрпава вишеметарски снег. Због ове појаве, снег се у овом делу света јавља знатно јужније у односу на остатак света, а то је исто као да снег пада на северу Египта. Ове ваздушне масе донесу обилне падавине источној обали Јапана и планинским падинама ка истоку, док западнија страна као и западна обала Јапна, односно пацифичка обала остану суве и без падавина.
Овакав случај може да се догоди у Северној Америци преласком ледене ваздушне масе преко Великих језера или у Европи преласком ледене ваздушне масе преко Црног мора (снег и грмљавина тада завеју северну Турску и Истанбул), преко Јадранског мора (снег са грмљавином завеје јадранску обалу Италије), преко Егејског мора (снег са грмљавином завеје популарна грчка острва у Егејском мору и источну обалу Грчке, као и шире подручје Атине) или преко Северног мора (снег са грмљавином тада завеје источну и јужну обалу Енглеске).
Грмљавина зими могућа је и у Србији, али је веома ретка појава, али догађало се да и у Србији снег буде праћен грмљавином.