Зорица Игњатовић, мајка је девојчице која је пре неколико година покушала себи да одузме живот на исти начин.
Ипак, на сву срећу трагедију је спречио Ренато Грбић, а Зорица је у емотивној исповести за ТВ Пинк испричала кроз какве су све тешке животне догађаје они прошли. Без обзира на све, Зорица каже да су оне данас срећне и пре свега захвалне овом аласу.
Зорицу су, дешавања од прошле недеље, вратила у период када је она пролазила кроз агонију као мајка Драгана Д. пре неколико дана. Зорица је испричала када је њена ћерка скочила са моста, а затим истакла да је преживела захваљујући Ренату.
- То се десило 2. септембра 2014. године, негде око 15 сати. Како је изгледало? Изгледало је ужасно. Гледајући ону мајку из Панчева, ја све то поново преживаљвам и свесна сам да никада нисам ни изашла из те приче, само сам свесна да сам научила да живим на начин да смо ми срећни, да је она жива, да је преживела захваљујући Ренату, али та бол се јако тешко... Кад су деца у питању, с тим не може ништа да се мери - рекла је Зорица.
ПРВИ СУПРУГ ПОГИНУО У САОБРАЋАЈКИ, ДРУГИ ПРЕМИО ОД ИНФАРКТА!
Зорица иза себе има два брака и две ћерке, ова мајка истиче да су оне женска комуна, као и да су данас препуштене једна другој. Иначе, њен први супруг је погионуо у саобраћајној несрећи, док је други преминуо од инфаркта.
- Нас три смо једна женска комуна, баш смо везане једна за другу самим тим што смо остале саме. Када кажем да смо остале саме, баш смо остале саме. Прича моје старије ћерке која је то учинила креће са четири године, када је остала без свог вољеног оца, који је погинуо у саобраћајној несрећи. Затим се у нашим животима појавио наш Сава. Са којим ја имам ћерку Дуњу, млађу, која је сада у пубертету и има тих најризичнијих 16 година. И онда је Дада временом постала везана за Саву који нас је напустио изненада једне ноћи 2012. године. Преминуо је од инфаркта. То су страшни удари и трагичне околности. Након свега тога, тешко смо се избориле. Ми смо се пребациле за Београд из Шапца. То је било јако тешко, одвојити дете од друштва - прича Зорица.
"НИШТА НИЈЕ УКАЗИВАЛО ДА ЋЕ СКОЧИТИ! БИЛА САМ НА МОСТУ КАД СУ МИ ЈАВИЛИ"
- Ништа није указивало да ће скочити. Самим тим што смо нас три упућене у све. Ја сам у том тренутку, веровали или не, била на мосту. Ја сам била на мосту када су ме позвали са Клиничког центра. Ја имам неке рупе у мозгу. Јавили су ми само да је моје дете скочило и да је неки тада мени непознат Ренато Грбић спасио моје дете, али ја нисам веровала да је жива, док нисам дошла у Ургентни центар. После свега тога, ми смо ушли у једну велику борбу и научиле смо све три да је живот леп - говори Зорица.
Зорица је затим открила и када је први пут видела ћерку, након што је скочила са моста и покушала да себи одузме живот.
- То не знам како бих објаснила, како је изгледало. У опсервацији сам је видела, видела сам те њене очи... И после свега тога је све кренуло узлазном путањом. Да не причамо сада све, мени је то јако потресно - изјавила је Зорица.
У наставку је Зорица истакла како и данас има дана када криви себе, јер је радила три посла како би прехранила породицу, него што је ослушкивала своје ћерке. Додала је и како сматра да је један од мотива, да њена ћерка скочи с моста, био и тај што је њен најбољи друг Александар погинуо у саобраћајној несрећи.
- Било је дана када сам стварно кривила себе, није ни да их данас немам, али их другачије пеглам. Ја сам себе кривила, само зато што сам много радила. Нисам била заштићена, морала сам да радим три посла. Мајка ми је умрла, отац као отац негде у свом животу, ја сам стварно сама, сама... Био је догађај да је у августу остала без свог најбољег друга у Шапцу, то је дечко који је одгајио у мојој кући. Он је погинуо у саобраћајној несрећи. То је био окидач, негде, и друштво. Деца знају бити сурова. Нико од нас не воли да слуша тугу, а замислите децу. Она је желела да пати цео свет за њој, јер је Александар изгубио живот. Ја сам превише радила, нисам довољно ослушкивала и била у моменту колико је она то желела. Не да нисам желела. Код нас у кући се прича само о Ренату, о његовој породици, дивним унукама... Много их волим. Ми о томе у кући више не причамо. Само 2. септембра прећутно одлазимо код Рената и славимо рођендан - говори Зорица.
Ренато Грбић рекао је током гостовања у "Новом јутру" како је само са две особе, које је спасио, у контакту. Сматра да је друге срамота да га погледају у очи, након што скоче с моста. Такође, Грбић је испричао и како изгледају први минути контакта с обобом, коју спасе.
- Ваљда у том млађем узрасту емоције раде другачије и дешава се, ето, да један млади живот оде. Љубав је то била, за ово дете, али толико тужних љубави смо имали, па смо превазишли. Опет, нисмо сви исти. Ипак је то млад живот, тек проблеми настају. Сећам се неке девојке Алисе која је скочила, ја кажем: "Што си то урадила, љубави?, она каже: "Због овог мог, оставио ме". Ја јој кажем: "Па, да ли би он скочио због тебе?", она каже: "Па, не би". Волео бих да видим све те људе. Кажу ми: "Они су вама захвални до краја живота, али је њих стид да Вас погледају у очи". То је стварно тешка траума, то је стварно тешко да се враћате на то. Мало је комуникације с њима, већином су уплашени, преплашени. Сећам се да је Дада држала чврсто телефон у руци и једна патика је отишла, каже: "То ми је деда купио", ја кажем: "Лутко моја, битно је да само будеш жива и здрава". Моје жене из кухиње су изашле, дале чај, да се пресвуче - говори Ренато.
VIDEO
