ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ СПАСОВДАН: Ево које обичаје и веровања морате испоштовати
У народу је празник Вазнесења господњег познатији као Спасовдан.
Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Вазнесење господње, Спасовдан.
ДАНАС ПРАВИ ЛЕТЊИ ДАН: Ево какво нас време чека, поново могуће невреме?
ПОРОДИЛА СЕ ЖЕНА У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ: Направљено опште славље, свештеник у неверици, беба рођена у СУТЕРЕНУ
СРБИЈА НА НОГАМА! Нестала девојчица Јана, нема је два дана - овде је последњи пут виђена
Спасовдан је покретни празник - пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса.
Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
У народу је празник Вазнесења господњег познатији као Спасовдан.
Колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године, преноси РТС.
Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава, али и заветина за читаво село.
Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, град је као своју крсну славу узео Вазнесење господње - Спасовдан.
Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност, изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.
Данашњу форму славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године саграђена Вазнесењска црква.
Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.