Преминуо добровољац са Кошара! Гледао пријатеља како умире, дао руку за отаџбину: Јуначки бранио домовину од албанских терориста

У дневнику хероја са Кошара, описано је како је Дејан изгубио руку и како је на све то гледао умирање свога пријатеља.

- Дејан Петковић ми је причао да су тог 10. маја, уз вођство водника Ивице Лазића кренули пут Раша Кошаре ни не сањајући какав их пакао очекује. После вишесатног пењања, уморни, мокри и промрзли стигли су до положаја наших соколова. Декија и Сашу Шкиљевића су момци из 72. специјалне бригаде пустили да се угреју у њиховом импровизовано склоништу. Ту скупљени, један уз другог, Деки и Сале су полако од умора тонули у благи сан. Онако сањив, Деки ми прича како у једном тренутку примећује неку искру како пада, помислио је да то неко баца пикавац. Ни не слутећи да су то били обележивачи смрти коју су полако падали около и стварајући круг пакла који је требало да уследи.

И док сирене завијају у Београду, а људи се склањају у склоништа, НАТО зликовци избацују изнад Раша кошара крмаче пуне касетних бомби. Ерупција експлозија која је уследила, створила је пакао на земљи. Деки примећује Салета како га дозива да му помогне несвестан своје ране, покушава да га подигне, али не може. Окреће се и види своју руку како стоји неколико метара од њега. У том тренутку пада, свуда јауци, дим и ватра која гори као у паклу.

За Сашу Шкиљевића, добровољца од 26 година, који је кренуо у рат да брани отаџбину и заштити брата није било спаса. Дејана односе као и остале рањенике. Те ноћи се девет Југовића придружило Светом Лазару и заузело своје положаје на небеској стражи, наводи се између осталог у дневнику.