Преминуо Никола Марковић, зачетник интернета у Србији

Никола Марковић је читав радни век, дуг више од пола столећа, посветио уверењу да технологија и знање морају бити у служби човека. Као директор Градског завода за информатику градио је информациони систем Београда који је седамдесетих година био међу водећима у Европи, а потом, као директор Савезног завода за информатику, информациони систем федерације. 

Био је међу заслужнима за увођење интернета у нашу земљу и администратор .гов домена, професор који је образовао генерације информатичара и аутор стотина стручних текстова којима је деценијама неуморно указивао на значај дигитализације за развој друштва.

На челу Друштва за информатику Србије, као волонтер и ентузијаста, до последњих дана окупљао је стручну заједницу, покретао трибине и подстицао младе. Веровао је у свет мира и равноправности, у праву демократију кроз масовну доступност информација и у то да се сталним учењем човек поправља - и себе и своје окружење. Тим вредностима је живео и њих нам оставља у аманет.

Његов поздрав са последњег јавног признања, урученог му марта ове године за посебан допринос развоју интернета у Србији, остаје његов тестамент струци којој је припадао целим бићем.

Породици Марковић упућујемо искрено саучешће. Нека му је вечна слава и хвала. Детаљи о времену и месту сахране, као и о комеморативном скупу, биће накнадно објављени.

Никола Марковић рођен је 1939. године у Ковину. Дипломирао је 1962. године на Економском факултету Универзитета у Београду. У информатичке активности укључио се у време када се та област звала "аутоматска обрада података".

Од 1970. до 1985. године руководио је развојем информационог система Скупштине града Београда, у својству директора Градског завода за информатику. Под његовим вођством развијено је око педесет компјутеризованих евиденција за потребе градских и општинских органа: регистар становништва, матичне књиге, евиденције пореских обвезника, катастар, евиденције војних обвезника, моторних возила и возача, закључци Скупштине града и многе друге.

Био је пионир коришћења јединственог матичног броја грађана (ЈМБГ) за рачунарско повезивање евиденција - концепта на коме и данас почива електронска управа.

Седамдесетих година информациони систем Београда убрајао се међу водеће у Европи и представљао је претечу данашњег портала еУправа.

Од 1985. до 2000. године радио је на развоју информационог система савезних органа и организација - најпре као помоћник савезног секретара за правосуђе, надлежан за сектор информатике, а потом као директор Савезног завода за информатику. Информациони систем федерације обједињавао је информационе системе свих државних органа СФРЈ, а касније СРЈ.

Сарађивао је на припремама за долазак интернета у СРЈ. У време санкција Савета безбедности, када је земљи био ускраћен приступ интернету, са колегама је довитљивошћу и упорношћу одржавао комуникацију са светом путем електронске поште, да би се интернет званично користио од 1996. године. Од 1996. до 2000. године био је администратор .гов домена за државне органе СРЈ и радио на увођењу нових сервиса, укључујући примену ћирилице на интернету и заштиту података.

За посебан допринос развоју интернета у Србији Фондација РНИДС уручила му је почасну плакету на конференцији Дан интернет домена Србије (ДИДС) у марту 2026. године.

Од 1975. до 1990. године био је професор на Вишој школи за информатику, где је предавао предмет "Примене рачунара у јавној управи"; и образовао генерације стручњака који су касније носили информатизацију земље.

Након пензионисања 2002. године није се повукао. Као волонтер, преузео је дужност председника Друштва за информатику Србије (ДИС), непрофитног и невладиног стручног удружења информатичара, и на тој дужности остао до краја живота. Под његовим вођством ДИС је сваке године организовао десетак стручних трибина, округлих столова, предавања и промоција на којима су разматрана актуелна питања развоја информационог друштва у Србији, а Плакете ДИС додељиване су за најбоља домаћа решења у примени информационих.