"Прерано си ме оставила, мила моја": Потресне речи мајке мале Нађе преминуле од богиња за њен РОЂЕНДАН

Да је жива, данас би мала Нађа Петровић из Крагујевца, мала хероина која се више од три месеца борила да преживи компликаицје изазване малим богињама, напунила 3 године.

Њена мајка, Драгана на свом Фејсбуку написала је дирљиву поруку упућену њеној преминулој ћерки.

- На данашњи дан пре 3 године родила се моја радост, моје сунце, моје све на свету. На данашњи дан родила се моја Нађа, толико си журила да дођеш на овај свет да си се замало родила у ауту. Исто си тако пожурила и да одеш, па си ме прерано оставила мила моја... Мама ће ти донети торту да дувамо свећице, ништа се неће променити. Не брини, добро моје - написала је Драгана.

Срце мале Нађе стало је 4. априла ове године, након скоро три месеца борбе са малим богињама и компликацијама које су настале.

Била је на апаратима у Институту за мајку и дете, у коми и попут биљке је лежала у болесничком кревету, окружена машинама које су дисале уместо ње.

Лекари су се свакодневно борили да спасу њен млади живот, али последице малих богиња нису могле да се санирају. Били су организовани и многи конзилијуми са лекарима из иностранства, али ништа није вредело.

Нађа је била треће дете које је у Србији изгубило битку против малих богиња и једна од 15. жртва ове заразне болести.

Због аутоимуне болести Нађа није ни могла да прими MMR вакцину, нити је смела да добије богиње. Због туђе неодговорности она их је добила.

Наиме, када је Нађа напунила годину и по, установљено је да има аутоимуну болест - полигландуларни синдром типа 1. Зато је спадала у ону групу деце која због своје основне болести не могу да приме MMR вакцину.

Њена мајка Драгана тада је испричала:

- Одлука да Нађа не може да прими MMR вакцину није била наш хир, већ одлука лекара. Нисам измишљала алергију на јаја, кашаљ или кијавицу да би јој одлагала вакцинацију у недоглед. А када би ми сада неко рекао да морам да бирам између аутизма и детета који лежи као биљка, верујете ми да бих изабрала ово прво. Тада би Нађа била овде поред мене и безбрижно се играла и трчала.

Нађа је била весело дете, као и свако друго. Њена болест је није животно угрожавала, али је због ње морала често да борави у болници. Тако је било и тог 4. јануара, када су она и њена мама отишле у болницу у Крагујевцу на редовну контролу. Неколико дана касније дете је добило мале богиње.