Прети нам нова ОЗБИЉНА ЕПИДЕМИЈА: Број вакцинисања MMR цепивом ДРАМАТИЧНО ПАДА - не сме се поновити 2017. година
Највећи број заражених тада је био у старосним групама млађи од 5 и старији од 30 година
Поред већ постојеће епидемије ковида-19, прети нам још једна - епидемија малих богиња, након што се у Србији смањила вакцинација против те болести, па су, чини се, деца тренутно најугроженија група јер и нови британски сој короне напада млађу популацију.
ВАЖНО ЗА ВОЗАЧЕ: Ускоро се прелази на летње гуме, погледајте савет стручњака
И ДАЉЕ ТРЧИ ДО ЖИВОТНОГ ЦИЉА - ДА ВРАТИ ДЕЦУ: Нов изазов за Ђорђа Јоксимовића, суђење почиње сутра
ОПСАДНО СТАЊЕ У НИШУ - ЧАИР КРЦАТ! Стотине Македонаца стигло на вакцинацију
Вакцинација MMR вакцином током короне опала за око 30 одсто
Страх од појаве малих богиња повећан је након што је Удружење педијатара изјавило како се стопа вакцинације против морбила у Србији смањила у протеклом периоду за 25-30 одсто, јер су родитељи уплашени да њихова деца не дођу у контакт са корона вирусом, и да нам прети сценарио из 2017. године када смо имали епидемију која се стишала тек 2019. са 15 смртних исхода.
Решење за овај проблем постоји, а то је обавезна вакцинација MMR вакцином која је и те како успешна у сузбијању малих богиња, болести која би већ одавно требало да је искорењена и која не треба да представља претњу у 21. веку.
Педијатри су истакли како постоји основана брига да ћемо се након, или чак током короне борити и са епидемијом малих богиња, што никако не би било добро по наше најмлађе, који би се поред морбила борили и са ковидом, јер најновији, мутирани британски сој короне највише погађа млађу популацију, а чија присутност у Србији тренутно износи око 30 одсто.
Надовезујући се на ову изјаву педијатара, пулмолог и алерголог Предраг Вељковић рекао је да се морбили, попут корона вируса јако брзо шире, и да са повишеном температуром дају тешке клиничке слике код оболелих, услед чега се може јавити упала плућа, а неретко и слепило.
- Још једна сличност малих богиња са короном јесте и та што се преноси капљичним путем, и веома мала доза количине вируса може да изазове обољење. Једини лек за то је вакцинација, односно колективна имунизација - навео је Вељковић.
Вељковић је такође додао како за сада имамо повећан број респираторних инфекција међу децом, али да може да тврди да су то све случајеви корона вируса, те да у последња два месеца ниједно дете није оболело од морбила, и да треба да имамо у виду да је у току и стомачни вирус, са симптомима муке, гађења и повраћања.
Проценат вакцинације ће се знати 1. априла
Каква је тренутна ситуација у Србији и по градовима са процентом вакинисане деце против морбила, као и колико смо близу или далеко од фамозних 95 одсто који гарантују колективни имунитет, у овом тренутку није познато.
- Подаци о обухвату свим вакцинама укључујући и MMR вакцину за претходну годину су у процесу прикупљања и обраде, и биће доступни за национални ниво 1. априла 2021. године, како је предвиђено Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, речено је у Институту "Батут".
Подсетимо, у октобру 2017. године у Србији је, услед акција антиваксерских лобија, повећан број оболелих од малих богиња, па је убрзо букнула епидемија јер је смањен обухват деце која су вакцинисана MMR вакцином која штити од малих богиња, рубеола и заушки.
За колективни имунитет против морбила потребно 95 одсто вакцинисаних
2017. године 81 одсто деце је било заштићено том вакцином, међутим, да би се добио јак колективни имунитет неопходно је да обухват износи 95 одсто.
- Низак степен колективног имунитета према вирусу малих богиња и велика контагиозност овог проузроковача довели су до брзог ширења вируса на територији целе земље - објашњавала је тада проф. др Кисић Тепавчевић, епидемиолог Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".
Први смртни случај, после 20 година паузе, пријављен је крајем децембра 2017. године, а до краја априла 2018. године пријављено је још 14 смртних исхода узрокованих малим богињама. Најмлађа оболела особа имала је 15 дана, а најстарија 71 годину.
Највећи број заражених био је у старосним групама млађи од 5 и старији од 30 година. Од укупног броја оболелих, 33 одсто је било хоспитализовано.
Од тежих компликација малих богиња регистровано је запаљење мозга код две и упала плућа код 587 оболелих особа.
У периоду од почетка октобра до 31. децембра 2017. године пријављено је 707 случајева малих богиња а током 2018. године пријављено је 5.076 случајева малих богиња.
Случајеви малих богиња регистровани су на територији свих округа у Републици Србији, при чему је већина оболелих (80%) пријављена на територији Града Београда, Нишавског, Пчињског, Рашког и Јабланичког округа.
На територији Србије су тада пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у Републици Србији, па се у складу са тим предложеним мерама Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" интензивно спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 18 година, али је она, чини се, током короне затајила.
Интензивна кампања о значају имунизације која је спроведена у нашој земљи након избијања епидемије морбила довела је до повећања нивоа свести о ефикасности ове превентивне мере у свим популационим групама. Обухват MMR вакцинацијом је током 2018. године значајно порастао, што је представљало основни предуслов за спорији ток ове епидемије.
Колико је значајна вакцинација, показала је и статистика чим је порастао проценат имунизације MMR вакцином.
Наиме, током 2018. године дошло је до знатног пораста вакцинисаних цепивом против малих богиња, заушака и рубеоле (MMR), па тако обухват овом вакцином у другој години живота износио 93,4 одсто.
Значајан помак у броју вакцинисаних ту 2018. години забележили су они окрузи који су имали до тада најмањи обухват.
Достигнута вредност колективног имунитета 2018. у Београду била је 98,7 одсто, а у Нишавском округу 95,4 одсто.
Поређења ради, 2017. године Нишавски округ имао је најнижи обухват вакцинације - само 59,9 одсто, док је 2016. обухват био још мањи, односно 50,4 одсто. Обухват вакцинисане деце MMR вакцином у 2019. години износио је 88 одсто.
У току 2019. године у нашој земљи било је пријављено само 15 оболелих. Тако је после скоро две године борбе Србија успела да преокрене слику јер су све предузете мере довеле до значајног повећања колективног имунитета према вирусу малих богиња у нашој популацији.
Након што је недавно Дом здравља у Нишу пријавио случај малих богиња као сумњу, али после чега је лабораторијским анализама утврђено да је налаз негативан, из Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" рекли су тада како су спекулације нетачне.
- Морбила за сада не само да нема у Нишу, него ниједан случај није забележен ни у целој Србији што је изузетно лепа вест јер би, по свему судећи, у супротном, појава овог вируса додатно искомпликовала постојећу епидемиолошку ситуацију са корона вирусом - изјавили су надлежни из "Батута".