Чашица ракије и мало белог лука: Бака Дана за 101. рођендан открила тајну ДУГОВЕЧНОСТИ

Даница Булатовић имала је само три месеца кад је са мајком Драгуном и сестром Маријом од седам година на силу одведена у логор у Албанију.

Било је то 1917. године. Драгуна, мудра и храбра Црногорка, успела је да са неколико логораша извуче из пакла и сигурне смрти своју децу тако што је утекла чуварима и вратила се у свој дом у Колашину.

Ово је само један од исечака из живота Данице Булатовић из Лесковца која је јуче прославила 101. рођендан уз цвеће и слављеничку торту. Здравље је одлично служи, луцидног је духа, али не чује добро и ноге су јој ослабиле, па не силази са петог спрата у згради у Улици Слободана Пензића недалеко од центра града.

- Моја мајка је дочекала дубоку старост нешто због гена, али више зато што је цео живот пешачила. Знала је да од Лесковца до Леца код Медвеђе, где су живели родитељи мога оца, препешачи 60 километара и да се на исти начин врати назад. Али, лично мислим да дуговечност дугује и исхрани. Од када је знам па све до данас, она свакога јутра попије чашицу ракије уз мезе и бели лук, а потом доручкује сланину. Тако је и нас хранила - прича њен син Божидар Булатовић (70).

Даница је са својим супругом, који је умро 1997, изродила петоро деце, три сина и две кћерке. Данас има деветоро унучади и још толико праунучади. О њој поред сина брине ћерка и унук Марко, али Божидар каже да се старица углавном служи сама и да је врло педантна.

- Иако не чује, она је веома весела и свесна, па и данас воли да ми прича неке детаље о свом животу - каже унук Марко.

А њен живот је узбудљиви роман. Живела је у сада већ три државе. У Црној Гори се родила, па је у време Другог рата живела на Косову, у Глоговцу, где је рањена у ногу.

- Србе су онда пљачкали. Неки Албанац дошао је да опљачка и нашу кућу. Хтео је да узме најпре мајкину шиваћу машину, али она није дала, борила се са њим. Како би је уплашио, упуцао је у ногу. И данас има ожиљак, али машину је одбранила - прича њен син.

После рата се удала и са супругом и децом до 1956. године живела у Обилићу, а потом се породица преселила у Лесковац, где је Благоје стекао пензију у некадашњој металској фабрици "Раде Металац".

Даница је радила кратко у некадашњем отпаду "Инос", свега 16 година, а данас прима пензију од 14.000 динара.

- Била је мајка храброст. Јака, неустрашива жена. Иако су очева и њена примања била ниска, нисмо ни за шта патили. Она је умела од ничега да направи пуну трпезу - присећа се Божидар док га мајка слављеница са смешком посматра читајући са усана његове речи.