ПРИЧА О ЉУБИЦИ ОБИШЛА ЈЕ РЕГИОН! Након факултета и рада у штали - десио јој се ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ (ФОТО/ВИДЕО)
Њена суморна јутра, ове недеље, обасјало је сунце и то након што је видео прилог о њој обишао регион. Наиме, у само две седмице, Љубица је добила грађу за кров, детелину за краве, цистерну за воду, па и камион пун хране за њене животиње.
Пре две недеље, регион је потресла прича Љубице Лазић, Српкиње која живи у једном хрватском селу у Лици. Наиме, она сама живи у старој и дотрајалој кући, са окућницом, где чува своје једино благо, животиње, које су јој једино друштво, пошто живи одвојена од свог сина.
ПОЛА ВЕКА ОД ОТКРИЋА АНТИЧКОГ НАСЛЕЂА: Римске терме БОГАТСТВО ЧАЧКА - откривене су сасвим случајно (ФОТО)
СРБИЈА УКИДА ПОМЕРАЊЕ САТА: Да ли је ово последњи пут да враћамо часовнике уназад?
БОЈЕ ЛИ СЕ СРБИ ТРЕЋЕГ ТАЛАСА КОРОНА ВИРУСА? Маске и мере - Како сада изгледа наш живот (ФОТО/ВИДЕО)
Њена суморна јутра, ове недеље, обасјало је сунце и то након што је видео прилог о њој обишао регион. Наиме, у само две седмице, Љубица је добила грађу за кров, детелину за краве, цистерну за воду, па и камион пун хране за њене животиње, пише Дневник.
Како је рекла, неизмерно је захвална на помоћи и даље у шоку од свега што се догађало, Љубица је готово занемела. Јер, признала је тихо, на пажњу и доброту током живота није навикла. Са педесет година на леђима и животињама као јединим пријатељима. Без икога с ким би ујутро поделила доручак, попила кафу.
Мирослав је морао помоћи
Мирослава Херјавеца је дубоко дирнула њена прича. Иако је међу њима више од сто километара и 20 година живота, веже их иста љубав. Она према животињама.
- Ово је Злата, оно је Рожа. Њих сам купио овог пролећа кад сам се вратио из Аустрије, па сам вратио и краве назад. Биле су јако плаховите јер су дошле са велике фарме, али сад су мирне и добре, воле да се мазе - каже Мирослав (30) док показује шталу са својим кравама новинарима емисије "Провјерено".
Одрастао је, каже, уз баку у стаји и не може замислити како је то када мораш вагати колико ћеш и шта дати животињама да једу.
- Нико не заслужује да живи лоше. Ја видим да је она просила за своје животиње, не за себе. И ту, у томе видиш да је то добар човек. Њему је његова животиња на првом месту, а не он сам себи - каже Херјавец.
Признаје да га је највише растужило што Љубица нема никога ко би јој помогао. И онда је он одлучио да то учини.
- Ми смо пасивно друштво и треба нас мало гурнути да бисмо нешто добили. На крају се скупило близу тоне и по и још имамо људи који су обећали да ће дати, то ћемо јој одвести још једном. То су ствари од људи који нису имали жито, па су дали и за госпођу да има неке основне потрепштине, да их не треба куповати - рекао је он.
Ганута, како његовим, тако и гестом других људи, Љубица је и даље у шоку.
- Нисам, нисам нешто много очекивала, немам појма... Има добрих људи. Има и драго ми је да постоје такви племенити људи. У неком тренутку помислиш да их више нема, али има их, има их. Хвала им до неба - захвална је Љубица.
Сви они који су писали, тражили начин да јој помогну, Љубицу су оставили у шоку, гануту добротом. Готово нему. Али животиње не могу чекати. Чим се побринула за њих, с поносом је показала бале детелине, храну за своје краве.
На питање ко је то донео, каже: "Прекјуче су ми донели једна жена и син у ауту и у приколици. Видели су прилог и ето, то је њихова донација. Неизмерно им хвала", каже.
Оно што је на срцу и души речима се ионако тешко може описати. Тишина понекад говори пуно више.
- Довољно је да дођу, не требају ништа да... мислим, је л' ме разумеш? Довољно је да видиш да још постоје осећајни, племенити и добри људи, то је довољно - говори она.
Да ће бити овако, није могла ни да замисли. А сва срећа овога света за Љубицу стане у руке пуне покошене детелине. Хране о којој је за своје краве до сада могла само сањати.
- Ево видиш, зелено. Има листиће, зелено, док погледај ово је малтене као слама, пресушено... Ово је на време покошено, види се да је младо, лепо. Ту има више и тих протеина и свега што је потребно, али то ћу им штедети. Значи, мало ово, а ово да им буде као салата. Нећу, нећу издржати зиму, али у сваком случају, мало да их заварам - каже она.
Заварава и својих тридесетак кокоши, али навикле су, каже. Важно је да су напољу, у дворишту па ће се ваљда некако и саме снаћи.
"Пошто нема пшенице, на зоби мање носе, упола мање. Пшеница је закон за јаја, а јаја дајем за хлеб. Трампа, да"
Тако бар краве добију хлеб, ако већ жита нема довољно. Међутим, да ће њене бриге ове зиме ипак бити мање, Љубица и не слути. Мирослав је цели викенд провео по околним селима скупљајући донације за Љубицу, а сада га само неколико километара дели од најљепшег изненађења.
- Срећан сам искрено јер ћу некоме улепшати бар један део живота. Јер кад ти устанеш и кад мораш размишљати о томе хоће ли твоје животиње имати хране или не, то није леп осјећај. Верујте, ко храни животиње, неки пут би радије да је он гладан, а да животиње имају - каже Мирослав.
"Штала неће издржати ни најмањи снег"
Више од тоне хране биће довољно барем до Божића, сматра Мирослав. А онда су обећали и другу туру. Међутим, једна је брига већа од свих других. Штала прокишњава.
- Штала је стварно катастрофално, није се приметило из прилога да је толико лоше, све су греде труле. Чак је и строп труо, није само кров. Значи, то би требало искрено срушити до зидова и направити све, а не само кров обновити. Труле су унутрашње греде, у штали и цури вода у шталу. Мислим да ово ни најмањи снег и ветар неће издржати - каже Мирослав.
Иако је за стају пре неколико дана добила грађу, материјала још недостаје.
- Мајсторе немам, то ми је велики проблем од почетка, ја сам то пробала сама - објашњава Љубица.
Зима је пред вратима и то је оно што је упркос свему лепоме што се догодило највише брине. Ипак, веру јој враћају људи доброг срца.
- Живот је, рекла сам ти, неком мајка, а неком маћеха. Мени велика маћеха, с тим се помириш и то је то. Тако да је ово... Али ствари се мењају. Изгледа да је тако, иако нисам веровала - рекла је Љубица након што је видела коментаре читалаца и гледалаца, пише Дневник.
Вера у добре људе, ма како се звали, ма којем се богу молили. Та вера мења свет, мења животе набоље. Та вера, то сте ви. А Љубица је чист пример колико људи, када се уједине могу.