ПРИКОВАО ЈЕ ЗА КОЛИЦА! МАРИНИ ДЕЧКО ПУЦАО У КИЧМУ: За три недеље добија ШАНСУ да прохода, ФАЛИ ЈОЈ НОВЦА
28. фебруар 2018. године био је дан када јој се живот променио у корену.
Један дан. Само један обичан дан био је потребан да се Маринин живот преокрене за 360 степени. Водила је нормалан живот, онакав какав може да води млада девојка са двадесет и кусур година. Имала је дечка, почела да живи са њим. Надала се лепом животу, љубави, породици. Уместо тога добила је батине, а када се дрзнула да насилника остави, добила је метак. Заправо, не један. Четири.
Mozzart стипендира, ти тренираш са Жељком Ребрачом!
СТИГЛЕ ЛЕПЕ ВЕСТИ: Проглашена нова значајна подручја за птице у Србији
СУТРА СУ МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ: Ако не можете да одете на гробље, обавезно урадите једну ствар!
Када упознате Марину данас, две године након што јој десио хорор који ће памтити док је жива, не можете да не приметите њене очи. Неко би помислио да човек у таквој муци отупи на све, да постане безвољан.
Марина не. Марина је нешто друго.
Она и даље има искру у очима какву ћете ретко код кога видети. Данас је, због човека са којим је планирала живот, у инвалидским колицима. Он је мртав, убио се након што је мислио да ју је убио испаливши у њу четири метка. Марина је победила смрт, а сада покушава да прохода поново.
Марину Минић живи у њеном дому у Котежу. Сећања на кобни дан, али и ономе што му је претходило, стално навиру.
Неколико година уназад била је са Сашом, а до тада су живели годину и по дана заједно. После једне свађе крвнички је претукао.
- Толико ме је силином тукао да је буквално клекнуо на мој грудни кош и лупао ми шамаре из све снаге - испричала је она.
Марина је одлучила да преко тога не пређе. Оставила га је, испричала својој породици шта се десило, покушала да се врати нормалном животу, без Саше. Он није одустајао, молио је за опроштај, али је Марина била истрајна у томе да се не врати насилнику.
А онда су дошле те кобне задушнице, дан када јој се живот какав је познавала променио у корену.
- Радила сам у цвећари на гробљу тада. Била сам сама у цвећари, сви су већ отишли. Он је вребао около, чекао да дођем сама, то сам тек касније сазнала...У цвећару је дошао пијан као чеп. Ушао је и извадио пиштољ - рекла је Марина.
Испалио је први пуцањ.
- Бол тада нисам осетила. Црвенило је почело да ми се разлива по бутини, али сам рефлексно покушала да се изборим са њим, да му отмем пиштољ. Онда је пуцао други пут. Осетила сам врелину на стомаку и ногама. Све време смо урлали једно на друго. Сећам се изобличеног лица, особе коју са познавала, а која као да се претворила у неку другу особу - рекла је Марина.
Марина се трећег пуцња ни не сећа, тада је већ пала. Пуцао је још једном, испод левог пазуха, да је "овери". Био је одлучан у томе да закуца судбину својој бившој девојци која је лежала на поду, без свести.
Пробудила се и осетила да лежи преко ње. Пуцао је себи у главу, и тада је већ осетила да не може да помери ноге, и да то више неће ни моћи... Чула је непознати глас који је говорио: "Два Н.Н. лица, десила се пуцњава, сада је безбедно". Под ротацијама су је одвели у болницу, на операцију.
Тада је почела борба за живот. Имала је у Србији Марина неколико операција.
Побољшања има, али Марина и даље не може да стане на ноге. Једно решење су операција и третман матичним ћелијама у болници на Тајланду, која кошта 90.000 евра.
За операцију која може да јој помогне много дели је још 40.000 евра за саму операцију и још нешто новца за трошкове пута. Добила је нови датум за операцију, који је баш близу. Четврти новембар је дан када треба да буде на Тајланду.
Марини је иначе већ била на рехабилитације на које има право. У Сокобањској је у јеку короне била три месеца. Тамо се вратила у форму, јер код куће може да вежба, али не тим интензитетом. Лекари овде кажу да не могу више ништа да ураде.
- Доктор који ме је оперисао рекао ми је да будем стрпљива и да ће неко медицинско чудо да се деси. Овде би могли да ми раде третман матичним ћелијама, али није сигурно колико би то било учинковито, врло је мали проценат успешности. Када сам свом доктору дошла са предлогом операције и третмана на Тајланду био је врло позитиван. Рекао ми је да не могу ништа да изгубим, и да то треба да пробам. Морамо само бити свесни да је та терапија експериментална. Иначе, сви пацијенти који су били тамо на Тајланду су позитивно одреаговали. Њима је то експериментални пројекат и њима се не исплати да дођем ја, да им то не успе и да им поквари просек. Они бирају људе којима ће то да помогне заиста - рекла је Марина и додала:
- Успешност зависи од стања тела, врсте повреде, места повреде, тога када се она уопште десила То је све индивидуално. Некоме терапија помогне 10%, некоме 90 одсто. У сваком случају и после третмана, како су ми рекли тамошњи лекари, морам имати рехабилитацију месецима. Та рехабилитација би била у Србији. На Тајланду бих била 35 дана након операције, а за то време би било то мапирање апарата, да ми покажу које вежбе треба да радим. То би био сам почетак, да се уходам. После тога би уследио повратак у Србију, где бих морала да наставим рехабилитацију, али ми овде то овде покрива РФЗО само три недеље. За период после ћемо се некако снаћи, сада ми је само важно да одем на Тајланд. То је шанса коју не смем да пропустим - каже Марина.
Како је Маринин дан много близу, свега за три недеље, сат све брже откуцава. Новац јој је хитно потребан. Организоваће се неки базари, било је и турнира за њу. Људи добре воље помажу, али јој требамо сви ми.
До тада, Марина у зебњи чека. Истрајна је, ради оно што ради и последњих месеци. Иако је у колицима, иде где год може.
- Одем и са пријатељима на кафу, до града. У кући спремам ручак, радим све што могу. Одлазим на пијацу, у продавницу. Живот не сме да стане. Одустајање једноставно није опција - закључује Марина.
Да би суму сакупила, потребни смо јој сви ми. Помозимо јој.