Професор Пешић објаснио: Факултет српских студија у Нишу означава прекретницу у високом образовању, неће се леволибералне струје више за све питати

Оснивање Факулета српских студија на Универзитету у Нишу представља значајан искорак у домаћем високом образовању, али и у ширем културном и духовном простору српског друштва. 

Нови факултет настаје издавањем Департмана за историју, српски језик и књижевност и славистику, што, према речима проф. др Мирослава Пешића, означава обнову академског достојанства и заштиту идентитетских наука које су годинама биле потискиване.

Пешић истиче да је Департман за историју био изложен озбиљним притисцима, укључујући кадровско разбијање и спречавање напредовања, као и покушаје дисциплинског санкционисања наставника који су се усудили да мисле самостално. 

Уместо да историја буде темељ културног и државотворног самоспознања, она је често представљана као анахрона дисциплина, док су њени носиоци означавани као "застарели“ и "ретроградни“.

Према Пешићу, овакви притисци нису били случајни већ резултат идеолошког инжењеринга са циљем да се обесреди све што се супротставља леволибералним и антидржавним парадигмама у универзитетском простору. Вођа већине одлука Департмана често није уважавана када није одговарала идеолошким матрицама или личним интересима управе.

Професор додаје да се под плаштом "хармоније“ и "модерности“ спроводила груба форма идеолошког обрачуна и административног насиља. Историјска наука је проглашавана препреком "новим вредностима“, док су претње гашењем Департмана биле сталне. 

У протеклих девет година на Департману није изабран ниједан нови наставник, а број запослених смањен је са 15 на половину, што Пешић оцењује као намерни покушај маргинализације историје и историчара који одбијају идеолошке диктате.

И поред притисака, већина наставника остала је доследна принципу да наука не сме бити ничије идеолошко средство. Због тога је двотрећинском већином подржан предлог Владе Србије о оснивању Факулета српских студија. 

Пешић наглашава да је циљ био очување факултета као простора образовања студената, а не трансформација у политички орган.

Нови факултет биће простор слободног научног стварања у којем ће историја, српски језик и књижевност, славистика и сродне дисциплине добити заслужено место. 

Биће то амбијент за наставнике који су дуго радили под притиском, али и нова прилика за младе који желе да уче о свом језику, историји и култури без идеолошких ограничења.

Пешић је на крају захвалио држави Србији што је препознала значај идентитетских наука и државотворних вредности. Он сматра да је оснивање ФСС почетак духовне и националне обнове и да универзитет треба да се врати својој мисији - место слободе мишљења, научне истине и националне одговорности.