Прошао Синан, па прешли на Милета Китића, а јунак нове епизоде "Немањића" - Марина из "Ми нисмо анђели"
Сцене и разговори приказани у епизоди, заиста су срамотне у толикој мери, да више нису ни за збијање шале
У вечерашњој епизоди "Немањића", РТС је грађанима ове земље приказао Стефана Немањића као Терминатора, његовог учитеља Просигоја како цитира песму Милета Китића и спасиоце богумиле које предводи Марина, Николина девојка из филма "Ми нисмо анђели". Сцене и разговори приказани у епизоди, заиста су срамотне у толикој мери, да више нису ни за збијање шале.
Шта су РТС-у згрешили Немањићи?! Стефан Немања умире, задње речи као да цитира песму Синана Сакића
У једној од почетних сцена, Стефанов учитељ Просигој, започиње своју кукњаву којом се може описати сва ова серија "Јао Боже, Боже, шта смо дочекали..." И заиста, шта су грађани Србије који плаћају претплату и овај прескупи пројекат дочекали, па недељом гледају ово малтретирање. "Јао судбино, судбино..." наставио је Просигој којег глуми Горан Султановић. Овим је несумњиво подсетио на стихове песме Милета Китића "Хеј судбино".
Наредна сцена је прави шоу. Стефанов слуга Адам окривио је његову полусестру Рашку за раскид Стефана и Евдокије, а она му је врло модерним речником одговорила да је сам Стефан отпочео њихову везу. Како су они само били кул у Средњем веку, то су везе, раскиди, журке...
Тек је разговор Просигоја и Адама био интересантан. Они кују план како да поткупе Бугаре да се укључе у битку на њиховој страни, па сабирају два сокола и неколико јеленских кожа које би могли да им понуде. И то је таква смејурија од сцене, да се може добити трансфер блама, а све полако прелази у тугу колико је лоше направљено.
Адам каже Просигоју да потражи Бугаре, јер су у гадном шкрипцу. Израз који би можда више одговарао "Отписанима", а не некоме ко је војевао у Средњем веку, али "Отписани" су већ озбиљна серија у односу на ово.
У једном тренутку, Адам каже Просигоју "Умеш и ти да просереш нешто паметно". Нема шта, прави дијалог ученог дворског филозофа и витеза.
На крају, Адам се досети да им понуде, омражену му, Рашку, па су средњевековни српски витезови представљени као подводачи и макрои без имало части.
Група која чува рањеног Стефана Немањића бива нападнута, а Адам виче на Стефана "Устани, устани" на шта овај устаје, побије пар војника и онда рањен стрелом наставља да спава у неком јарку.
У току битке, Адама убија стрелац који личи на орка, а на РТС-у су изгледа лоше покушали да копирају "Господара прстенова" или "Игру престола", па смо добили својеврсну пародију читаве наше историје у Средњем веку.
Рањене јунаке проналазе богумили Бран и Тиса, а у ствари, прерушена Марина, јунакиња филма "Ми нисмо анђели", коју глуми Милена Павловић. Она им кува ручак у брдима, и зове свог сина Брана да једе, иначе ће га гађати каменом.
Нешто касније поред логорске ватре он обавештава Рашку да му се дигао мач између ногу и виче "Хајде да правимо децу што пре". Дијалог достојан "Телетабиса".
Екипа бива поново нападнута, а баш кад су све наде пропале, Стефан се поново буди као Терминатор, устаје са лежаљке, пробурази мачем двојицу непријатеља и спашава Рашку.
Њих двоје одлазе у Бугарску, а на путу им се смењују лето и зима, па се може рећи да су отишли мало заобилазном стазом, преко Хималаја.
После летњих сцена, битака и бега у брда, Стефан и Рашка се пробијају кроз сметове у некој планини, на свом неизвесном путовању у Бугарску.
После свега виђеног остаје нам само да поновимо речи Просигоја или Милета Китића, свеједно, серија је ионако обрнула игрицу у спрдњи са гледаоцима који су је платили, "Јао судбино..." И стварно, шта смо дочекали на РТС-у, мада је тешко било нешто боље и очекивати.
