Протести и блокаде путева: Која су овлашћења полиције?

Герхард Шаб из Удружења швајцарских полицајаца рекао је за Euronews Србија да је главни принцип којим се води полиција у Швајцарској -  принцип сразмерности. 

Он додаје да, уколико дође до одређене блокаде путева, до угрожавања критичне инфраструктуре или је скуп непријављен, полиција креће у акцију разбијање протеста.  

- Полиција мора да одржи неутралност и људска права. Протести јесу легитимни, као и блокаде, деескалације, али не неограничено. Заштита грађанских права значи и да се протиправне блокаде не одобравају. Правна држава и јасноћа и сразмерност су такође важне. Дијалог и деескалација морају консеквентно да се спроводе", рекао је он. 

Шаб каже да полиција у Швајцарској уважава протесте, и држи се принципа сразмерености. Међутим, како додаје, за све мора да постоје одређене границе а безбедност грађана је кључна.

- Полиција у Швајцарској, и у Цириху, уважава протесте и држи се принципа сразмерности. У начелу то се толерише, гледа се да не буде и напада на треће лице. Чим се блокирају неки путеви спасавања или економске саобраћајнице, онда полиција може да их распусти и да примени средства присиле”, каже он.

Како наводи, и у Швајцарској постоје блокаде које могу да буду кажњиве.

- Ако дође до присиле, уколико се види да постоји угрожавање слободе, тај спектар се креће, од склањања са стадиона или одвођења са места на којем се демонстрације одвијају", рекао је.

На питање на који начин Швајцарска полиција балансира између права на протест и права заједнице на кретање, као и када је одлучујући моменат када се са толеранције прелази на одређену акцију, Шаб каже да је све одређено законским прописима.

- У Швајцаркој је важан члан 22 који се тиче слободе окупљања, и који је ограничен контролом и полицијским законима. Интервенције су дозвољене уколико не долази до угрожавања критичне инфраструктуре. Начелност сразмерности је централно најважније код нас", додаје.

Упитан како се у Швајцарској третирају протести који нису пријављени, Шаб наглашава да је дијалог са онима који протестују кључан како би се све одвијало у границама нормале и како не би дошло до ескалације.

- Протести се морају најавити и да се каже шта ће да се ради, али ако то није случај онда мора да распуштамо блокаде и тек онда ће бити примењено насиље са друге стране и са разним могућим средствима, а на крају и са физичком силом", рекао је.

Шаб наглашава да је важно да је полиција присутна на протестима, и да то буде у већем броју. Одржавање реда током протеста окарактерирсао као је као “ход по ивици”.

- Да то није однос један према један, већ на пример да имамо два до три полицајца која односе трећу особу у протестима. Онда треба да се гледа да та особа буде уклоњена са што мање насиља са места демонстрација. Увек је то тешко. Полицајац такође може да буде повређен ако се друга страна брани. У начелу, што мање насиља од стране полиције и то се стално понавља”, каже.

Наводи да је циљ увек да се оствари поравнање интереса. Полиција, додаје, мора да има флексибилне концепте, погођени такође морају да их имају.

- Уколико се обраћамо људима који протестују, треба да знамо да и они имају увек некога ко их води, и онда се њему каже шта треба да се уради. Ту морамо да искристализујемо и да покушамо са њима да ступимо у контакт. Да им објаснимо да протест постоји, да могу да протестују, да је дозвољено, али да могу да буду и друга или трећа лица која на неки начин могу да буду ограничена, која иду у школе, која одлазе на посао”, рекао је.  

Када су протести и блокада у питању, каже да је реч о сложеној ситуацији.

- Дакле, комуникација, деескалација, координација са одговорнима на лицу места су важни", додаје. 

Марковић: Важно је да се скуп пријави надлежним инстиуцијама, да се зна ко га је пријавио

Председник Синдиката полиције и полицијских старешина Блажо Марковић коментаришући за Euronews Србија актуелну ситуацију Србији, што се вишемесечних протеста тиче, каже да је важно да сви скупови који се одржавају у земљи, па и ови последњи, пријављују надлежним органима.

- Треба пријавити скуп да видимо ко то пријављује полицији. Полиција је тако одобрава или не одобрава. Ако је нешто неодобрено, значи забрањено, пременује се закон о јавном реду и миру, значи новчане казне и све то. Да ли је прекомерна сила? Није сила прекомерна. При таквим стварима постоје активан и пасиван отпор. Активан отпор је онај кад се дигне руке, а пасиван је онај кад се потпуно тело омекша, седнете и полицајац дође по вас, узме вас и склоне вас с пута или вас одведе у марицу", каже он.

Каже да је и он једном приликом учествовао у штрајку, који је, наводи био најављен.

- Ми смо пријавили скуп. Временски се тачно знало када ћемо бити испред Владе, 45.000 полицајаца је било ту. Блокиран је био саобраћај. Ми смо били одговорни за оно шта би се десило. Ово сада је безвлашће, нико не излази, нико не каже која је политичка опција. Кажу да су грађани Земуна или Бановог брда. Тада полиција не може да реагује и да ради за оно за шта је плаћена, а плаћена је да успостави ред и мир", објаснио је он.

Како каже, они који пријаве скуп, треба да буду одговорни за дешавања током протеста.

- Овако нико за ништа не одговара. Сматрам да пријаве скуп, да се генерише у Закон о јавном реду и миру. Не можемо да причамо само да стоје студенти", рекао је. 

Извор: Euronews