"ПСИХОЛОШКИ РАТ ЈЕ СРАЧУНАТ" - Како реагују деца, а како родитељи на континуирано узнемиравање дојавама о бомбама?
Битни су разговори са позитивним људима
Дојава о постављеним бомбама у београдским основним и средњим школама, на мостовима, у тржним центрима, као и у објектима за пречишћавање воде - узнемирила је јавност. О томе колико су те претње реалне и како на њих реаговати, говорила је проф. др Славица Ђукић-Дејановић, специјалиста неуропсихијатрије и саветница премијерке за имплементацију Агенде 2030 Уједињених нација.
ЧОВЕК ПОД МАСКОМ УПУТИО СТРАВИЧНЕ ПРЕТЊЕ:" Србијо, ви сте наша следећа мета!"
РЕШЕНО ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СУЈЕВЕРЈА! Ево да ли мобилни телефон привлачи гром
СТРАВИЧНО НЕВРЕМЕ У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ! Гром погодио струјомер - грађани у страху (ВИДЕО)
- То је покушај да се дестабилизује политичка ситуација у Србији и да се створи несигурност код људи, као што је био случај са ковидом и сада са дешавањима у Украјини. Ако се још убаци и информација о непосредној опасности по ваш живот и животе ваших најближих, онда је то срачунато на то да људи имају најмањи могући степен поверења у органе реда и мира и безбедности - каже проф. др Ђукић-Дејановић.
Она додаје да је у питању покушај да се психолошки блокира нормалан живот.
''Психолошка бомба'' за душу
- Мислим је мала вероватноћа да се неко шали са таквим претњама, јер не би могло тако организовано да се обухвате све школе и остали објекти. На тај начин неко покушава да као грађани изгубимо сваки степен сигурности, а тако долази и до акумулираног стреса. Реч је тенденцији да се направи хаос у душама људи, што подразумева масовну менталну патњу. Зато сматрам да особе које се на тај начин иживљавају треба да буду што пре идентификоване и на одговарајући начин санкционисане - наглашава саговорница.
Према речима проф. др Ђукић-Дејановић, овај психолошки рат је срачунат на то да нема оних који су сталожени, јер је немогуће бити сталожен ако човек дневно добија неколико информација које су угрожавајуће по њега лично и његове најближе.
Начин да то рационалније прихватимо јесте чињеница да је у свим временима било оних који су злоупотребљавали појединце у државама, који граде и који хоће да направе хармонију.
- Здрав мозак и здрава реалност каже да су ове имагинаторне патње не само вишак, него и ''психолошка бомба'' за сваку душу. Отуда су битни разговори са позитивним људима и са онима који процењују шта је у тим објавама реално, као и закључивање да је мала вероватноћа да ће у свим школама бити подметнуте бомбе, сам тај монструозни начин размишјања да ће два деца бити угрожена у Србији по својој природи указује на нелогичност - објашњава проф. др Ђукић-Дејановић.
Борба истине и лажи
Али, то не значи да треба седети скрштених руку и рећи ''Не, то није истина'' све док одређене службе не ураде свој посао.
- У борби између истине и лажи, увек се истина троши, а лаж успава на неки начин - указује наша саговорница за портал Informer.rs
Како се ваља поставити у ситуацијама психолошког рата, говори проф. др Ђукић-Дејановић.
- Ако посумњамо да постоје групе људи, које уносе овакав немир онда морамо да сарађујемо са органима реда и мира, као и да помогнемо да се они што пре идентификују. Иначе, рећи ''Немојте да бринете, јер у школи у коју иде ваше дете сигурно није подметнута бомба'', крије другу врсту опасности да нам се догоди зло, јер смо се олако односили према тој информацији уколико се касније покаже да је била тачна - истиче за проф. др Ђукић-Дејановић.
Савети
Реално морамо припремити наше саветодавне функције и институције које се баве менталним здрављем. Такође, морамо повећати и здравствену писменост просечног човека када је у питању ментално здравље на који начин ће дисати и размишљати, са ким ће евентуално комуницирати и шта ће узети уколико осети да се јако узнемирио да би мало смирио свој организам. Морамо бити спремни на такве ситуације, јер ћемо очигледно бити мета и у будућности, каже проф. др Ђукић-Дејановић за портал Informer.rs
Деца се брзо адаптирају
Иначе, како каже проф. др Ђукић-Дејановић, у свим масовним стресним ситуацијама, највише је угрожена радно-активна категорија родитеља, односно људи у реопродуктивном периоду.
- Они су у посебној врсти притиска јер имају одговорност за посао, младе и старије. Код радно-активних родитеља (од 25 до 50 година) ризик је огроман, јер они себе морају да натерају да нормално обављају и радну и породичну функцију. Њихова одговорност је највећа - указује наша саговорница.
Она додаје да за разлику од старијих, деца се најбрже поврате зато што је њихов психолошки и имунолошки статус такав да се врло брзо адаптирају на нову ситуацију и кад је опасност прошла код њих нема више акумулираног стреса, који је пролонгиран.
Посттрауматски поремећај
Има особа које ће када чују претећу информацију одмах реаговати посттрауматским стресним поремећајем након неколико сати, дана или недеља. Али, има и оних код којих ће се траума акумулирати, па ће они упасти у анксиозно-депресивни поремећај, пре којег ће им се јавити несаница на дужи временски период.
Било како било, како ће неко реаговати зависи од структуре психолошких функција којима се бранимо. Колективна расположења, као и утицај једних на друге помаже заједништву у таквим ситуацијама, саветује проф. др Ђукић-Дејановић.
Према њеним, речима, битно је евентуалне паничаре, на неки начин мало издвојити и не дозволити им да праве панику. С друге стране, врло је тешко предвидети и код најстабилнијих особа како ће реаговати у конкретној ситруацији.
- Ми се још нисмо ослободили страха од ковида, а ситуација у Украјини која прети да угрози и ситуацију на Балкану стално нам ''лебди у ваздуху''. На све то, ове претње о постављеним бомбама представљају дестабилизацију која је усмерена од кругова са стране и која прети масовним страдањима. Таква три крупна догађаја, која сустижу један други срачунати су са масовним психолошким катастрофичним намерама - закључује проф. др Ђукић-Дејановић.