РЕЧНИК ЂАКА СВЕ ВИШЕ ШОКИРА НАСТАВНИКЕ: Највеће извале ученика од којих се ДИЖЕ КОСА НА ГЛАВИ
За 1702. годину рекли су да је 17. век, док за "делију" имају само једно значење - навијач Црвене Звезде
Шалећи се с једним учеником, који се жалио како због читања лектире не стиже да изађе и игра баскет, рекла сам му "не буди патетичан", на шта је он узвратио: "Наставнице, шта Вам то сад значи? Је л то нека лоша особина".
ВЕЛИКА ПРОМЕНА СРЕДИНОМ НАРЕДНЕ НЕДЕЉЕ! Забрињавајућа прогноза до краја августа - време ће се чак три пута НАГЛО МЕЊАТИ
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ! Још 817 новооболела, преминуло четири лица: Четири горуће теме нас притежу, време је за мере!
ПРЕЛЕЖАНА БОЛЕСТ НИЈЕ И ГАРАНТОВАНА ЗАШТИТА ОД КОРОНЕ! Када је најбоље примити прву дозу након инфекције?
Овако ми је недавно, познаница која предаје српски језик у једној београдској средњој школи, препричавала догодовштине са часа, које се све чешће своде на то да ђаци не разумеју шта им говори. Слично је, додаје, било и са речи "дискретан". Ученица којој је то рекла, погледала ју је збуњено и упитала: "Мислите директан?"
"Патетично" и "дискретно" само су неке од речи које одрасли користе у свакодневном говору, али их деца, одрасла уз нове технологије, уопште не препознају.
Сваке године на полагању матерњег језика на малој матури ђацима главобољу зада по нека "књижевна" реч.
Прошле године је то била реч "крепка", а у годинама пре тога "компромитовати", за шта су матуранти махом били убеђени да значи похвалити. Задатак је гласио: "У нашој фирми колега се компромитовао са неком новом књигом песама". Многи од њих признали су да су уместо "обрукати се" заокружили "хвалити се" или "прославити".
Наставница српског језика Жанка Станић Мраковић из земунске ОШ “Горња Варош” предаје 34 године и каже да је разлика између пређашњих и данашњих генерација ђака огромна.
- Некада сам читала божанствене литерарне радове, а данас петицом оценим сваки писмени задатак који је коректно написан. Ђаци не повезују мисли, реченице некад немају тачку, само зарезе, а чак се и одликашима дешава да не разумеју неке основне речи. Саставе често почињу бесмисленим реченицама попут "кад сам ја једног јутра устао". Зато им од скоро говорим да прескоче увод и одмах пишу разраду - прича наставница Жанка Станић Мраковић која се сусрела с тим да ђаци не знају шта значи "реално" и "нереално", "оскудно", док су, присећа се, за 1702. годину рекли да је 17. век.
- Техника је све уништила. Ђаци не читају, јер не воле, досадно им је. Навикли су да преко телефона и таблета брзо долазе до информација, нису навикли да седе и листају књигу. Раније ми се никад није дешавало да ђак прво узме да види колико књига има страна и онда каже "јао, наставнице, па ово је много, не могу ја ово све да прочитам" - прича наша саговорница.
Зато и не чуди што су сви изрази ван свакодневног сленга за њих баук.
Анкета професорке Рајне Драгичевић са Катедре за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду показала је да се њени дванаестогодишњи ученици једва сећају лексике од пре годину дана, па неки мисле да је "неимар" неки "човек који не мари", "делија" да је "навијач Звезде", а "јерес" да је "коров", јер су у уџбенику историје прочитали да се у Босни "укоренила јерес".
За неке ученике "паша" је "лукавац", "отац", "деда" или "пастир", а "рит" је "село", "неко пусто место", "дрвени мост", "салаш", док је "терзија" неки "тежак човек", а "тока" је "неко глуп" или "ципеле".
Ипак, наставница српског језика у ОШ "Бранко Ћопић" у Београду Милица Бијелић упозорава да кривица никако није на ђацима.
- Јесте, речник је постао оскуднији у односу на претходне генерације, али је исто тако постао тренд да се у негативном контексту прича о деци, а да се занемари одговорност родитеља, наставника и друштва у целини. Проблем је комплексан. С једне стране, тиче се неразвијених читалачких навика, јер се речник богати читањем. Треба заједно да дођемо до решења како да подстакнемо младе да заволе читање, било кроз такмичења у беседништву или кампове у којима бисмо подстицали читалачке навике. Наша деца немају само проблем да не препознају неке речи, већ се дешава и да их употребе на месту које не одговара значењу - објашњава Бијелић.