Руска вакцина против рака ускоро у Србији

Очекује се да ће у наредним недељама Министарство здравља Русије одобрити примену персонализоване МРНК вакцине против онколошких болести, а министар задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић изјавио је данас да би Србија, после Русије, могла да постане прва земља у којој ће пацијенти добијати ту вакцину.

Вакцина против онколошких болести развијана је годинама у Русији и прошла је све фазе испитивања на животињама где је, како истиче Поповић, постигнут стопроцентни успех.

Прошле недеље у Србији је боравила висока делегација Руске Федерације, коју су предводили академици  - директор Института "Гамалеја" Александар Гинцбург и главни онколог Русије и директор највећег онколошког центра "Герцен" Андреј Каприн.

Делегацију су чинили и представници Министарства здравља и Руског фонда за директне инвестиције, а на крају посете их је примио и председник Србије Александар Вучић.

- Разговарали смо о свим аспектима будуће сарадње, укључујући и могућност да се Србија укључи у примену ове револуционарне вакцине. Планирано је да наши пацијенти већ наредне године могу добијати ову вакцину, одмах после руских пацијената - навео је министар, преноси РТС.

Вакцина је за сада намењена лечењу меланома и појединих врста рака плућа, али је у развоју више варијанти за друге облике рака. Реч је о персонализованој терапији која се прави појединачно за сваког пацијента, на основу његовог генетског профила.

- Узима се генетски материјал пацијента и спаја са ткивом у којем се развио тумор. Помоћу најновијих математичких модела и вештачке интелигенције у року од само седам дана добија се вакцина намењена баш том пацијенту - објаснио је Поповић.

Према речима академика Гинцбурга и Каприна, вакцина је показала изузетне резултате чак и код пацијената у узнапредовалим стадијумима болести, укључујући и метастазе.

- Раније су овакви процеси трајали и по шест месеци, а сада, захваљујући новим технологијама, од дијагностике до добијања вакцине прође свега неколико недеља - додао је Поповић.

По договору председника Владимира Путина и Александра Вучића, Србија ће бити међу првим земљама које ће се укључити у примену ове терапије.

Формирана је радна група која ће припремити инфраструктуру и медицинско особље, а до краја године делегација српских стручњака из медицине, микробиологије и Института "Торлак" боравиће у Москви.

Тамо ће се упознати са целокупним процесом - од узимања генетског профила до производње персонализоване вакцине.

- Жеља нам је да се највећи део дијагностике ради у Србији, а сама вакцина да стиже из Русије хладним транспортом, као што је било у време пандемије ковида - навео је Поповић.

Министар је додао да би до краја 2026. године вакцина могла да се производи и у Србији, у Институту "Торлак".

Поред најаве примене вакцине, Поповић је подсетио да је већ омогућено лечење српских пацијената у Белорусији којима је потребна трансплантација.

- Белоруски центар за трансплантацију у Минску, којим руководи доктор Олег Рум, један је од водећих у свету. Тамо су већ обављене три трансплантације срца, четири јетре и једна бубрега за наше пацијенте, све у потпуности финансирано из средстава Републичког фонда за здравствено осигурање - истакао је Поповић.

Он је нагласио да је фонд вишеструко увећан како би више грађана Србије могло да добије лечење у иностранству.

Поповић је најавио и отварање новог поглавља у сарадњи Србије са државама Централне Азије, посебно са Узбекистаном.

- То је земља са више од 40 милиона становника, од којих је 60 одсто млађих од 30 година, са огромним потенцијалом у новим технологијама. Са Узбекистаном нас вежу одлични политички односи - нису признали Косово и нису гласали за резолуцију о Сребреници - подсетио је министар.

Он је навео да у тој регији постоје велике могућности за српску пољопривреду, текстилну, грађевинску и ИТ индустрију, као и да је циљ обновити традицију српских грађевинара који су у прошлости учествовали у изградњи неких од најважнијих објеката у Ташкенту.

- Централна Азија постаје место сусрета светских економија, а Србија на том тржишту мора имати своје место - закључио је Поповић.