Са Хиландара стигле најтужније вести: Упокојио се монах Митрофан, тихи одлазак великог духовника
На дан претпразништва Богојављења, 18. јануара 2025. године, кад Српска православна црква обележава Крстовдан, у светогорском манастиру Хиландар упокојио се монах Митрофан Хиландарац, дугогодишњи члан братије ове светиње, који је цео свој монашки живот посветио служби Богу и братској љубави.
Овај тихи монах, познат по својој скромности и преданости, живео је у миру, устрајући у својим духовним дужностима и учећи све оне који су долазили у Хиландар како да живот посвете вери и љубави према Богу.
Отац Митрофан, рођен као Лука Концулић 31. јануара 1957. године у месту Горње Бабице у Босни и Херцеговини, био је син Милана и Маре, који су га одгајали у верности и побожности. По доласку у Хиландар 8. марта 2002. године, као искушеник, почео је ново поглавље свог живота. Његов монашки пут започео је у светој тишини Хиландара, где је 12. маја 2004. године замонашен, а у марту 2015. године примио је Велику schimu, што је био значајан корак на његовом духовном путу.
Задње године свог монаштва, монах Митрофан служио је са дубоком преданошћу као члан Светожитељског сабора стараца манастира Хиландара, а од 13. јануара 2018. године обављао је дужност епитраха, што је чинило његову службу још светијом и одговорнијом.
Иако се никада није истицао нити тражио пажњу, монах Митрофан био је познат међу својом браћом и бројним верницима по свом мирном и ведром духу. Његово посвећење у манастирској књижари, где је био у контакту са многим поклоницима, остало је забележено у срцима свих који су га срели. Поклоници су га памтили по осмеху који није силазио са његовог лица, а који је свакога подсећао на истинску снагу љубави и доброте у Богу. Његово смирено и предано читање Акатиста Богородици одувек је било једно од његових најлепших обележја, при чему је сваки стих доносио мир и топлину, који су освајали сваког верника.
Монах Митрофан Хиландарац, у свом тишином испуњеном животу, није само био духовни водич онима који су га познавали, већ и верни слуга Божији, који је својом посвећеношћу и смирењем сведочио о непролазној вредности духовног живота. Иако је његов одлазак из овог света обележен тугом, његов траг и духовна заоставштина живеће кроз све оне који су га познавали и љубили, а посебно у молитвама које ће се узносити за његову душу.
Србија Данас/Religija.rs
