САЈБЕР КРИМИНАЛ "ПРОЦВЕТАО" У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ: Пуне џепове на нашој брзоплетости, а ево како да се заштитимо
Са пандемијом и преласком на рад од куће порастао је и број сајбер напада, било да је реч о финансијама, било о деци као најрањивијој категорији.
Пре годину и по основан је и Национални центар за превенцију безбедносних ризика ЦЕРТ којем можете пријавити нападе на своје мејлове или сајтове, а он их прослеђује МУП- у и Тужилаштву.
Али, кад се хаковање већ деси може бити касно, зато стручњаци упозоравају – користите сложеније лозинке и не отварајте поруке непознатих пошиљалаца.
ЈЕСЕН СУВА И БЛАГА, А ОНДА НАС ЧЕКА ВЕЛИКА ПРОМЕНА: Стручњаци обелоданили каква ће зима бити ове године
ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛО ОНО "КОЛИКО ЈЕ ДАО БОГ"? Свећа у манастиру Тумане ни мање ни више него 500 динара, мали бизнис рекло би се?
ВЕДРО ЈУТРО НАД СРБИЈОМ: Од данас постепено разведравање, погледајте какво нас време очекује наредних седам дана
Како смо се затварали у своје куће, тако су се белосветски криминалци охрабривали на сајбер криминал.
- Пандемија је изазвала код јавности одређену дозу страха и панике, а самим тим пажњу и усредсређеност на оно што је донео рад од куће је опала и изложила све кориснике рањивостима односно свим претњама које су заступљене у сајбер простору - наводи Јован Милосављевић из ЦЕРТ Рател.
Најчешћи напади у области финансија зову се фишинг. Жртви се шаљу поруке наводно неке друге банке са наизглед важном информацијом, најчешће да имају неку уплату. Иако не очекују уплату, клијенти отворе поруку и заразе рачунар.
Има ли одбране ако се после тога већ енкриптују подаци и дође до уцене?
- Нападачи покушавају да дођу до корисника да дођу до његове лозинке, до његовог имејл налога, након чега врше компромитацију свих налога где се таква лозинка користи. Лозинку немојте одавати. Лозинку немојте користити на различитим налозима. Већина сервиса свакако банака нуди двофакторску идентификацију, а то је лозинка и телефонски број - указује Дарко Шеховић, стручњак УБС.
Ипак, сајбер криминал је заразио цео свет и већина напада долази из иностранства. Зато је битна сарадња са европским, посебно с америчким институцијама.
- Приликом наше прве посете Рателу 2017. уочили смо кадровске и техничке недостатке. Сада је ситуација много јаснија. Више се не бави свим и свачим, већ је усредсређен на неколико области, посебно на превенцију за шта је и опремљен - истиче Бритни Менли, ит стручњак са Унверзитета "Карнеги Мелоун".
На крају, савет стручњака – када год видите поруку да је нешто хитно или се захтева брза реакција под одређеним условима, будите веома обазриви.
Прво проверите са својом банком или са конкретном финансијском институцијом - да ли је то био легитиман позив или фишинг позив, односно - превара.
А ако се питате коме су потребни и за шта ваши лични подаци, да знате да лопови за крађу личних података зарађују седам долара по кориснику. Ако је реч о пословном налогу, цена је двоструко већа.
Банкарски кориснички налог кошта од 71 до 2.667 долара, у зависности од тога да ли је обичан или пословни.