САМО ОВУ "ЈЕДНАЧИНУ" НИЈЕ УСПЕО ДА РЕШИ: Ајнштајнов и Милевин син је био геније, али је цео његов живот био ТРАГЕДИЈА (ФОТО)
Окончао је живот сам и напуштен
Брак Милеве и Алберта Ајнштајна интригантна је тема која ће увек изазивати расправе. Упознали су се на студијама, а пре него што их је завршила Милева је затруднела и родила ванбрачну ћерку Лизерл.
Знате ли шта је ФЕМИЦИД? Реч коју треба сви да науче и никада не забораве!
МЕСТА НА КОЈИМА СЕ ДЕШАВАЈУ ЧУДА: У овим српским манастирима многи су се излечили, а за неке можда нисте ни чули
СТЕВАН (84) БЕЛЕЖИ СВАКИ ТРЕНУТАК КАМЕРОМ: Без фотоапарата ни у продавницу не иде, а за све има једну битну поруку
Алберт и Милева су се венчали у Берну 6. јануара 1903. Неко време пре венчања Лизерл је оболела од шарлаха. Није познато да ли је умрла или је дата на усвајање. Тек, када се Милева придружила Алберту у Берну, дете није било са њом.
У годинама које су уследиле Алберт и Милева добили су још двоје деце – синове Ханса Алберта и Едуарда. Кажу да су оба дечака била јако везана за мајку која их је практично сама одгајала јер је отац највећи део времена проводио у раду.
Ипак, био је ту и срећних успомена.
– Отац је знао да посао остави по страни и да нас сатима гледа како се играмо – говорио је касније старији Ханс.
Здравље Едуарда нарочито је бринуло родитеље. Дечак је од рођења био болешљив и често је знао да заплаче без икаквог разлога. У једном писму пријатељу Алберт је записао да је сигран да његов син неће моћи да “израсте у здраву особу”.
А, ту су биле у све чешће свађе родитеља… Оба дечака су тешко поднела развод родитеља 1914. Едуарду је тада било само 4 године. Живела су са мајком док се Ајнштајн поново оженио - својом даљом рођаком у коју је био заљубљен још као дечак.
Милева је наставила да брине о деци и неко време се чинило да ће Едуард превазићи своје проблеме. За почетак, показао је изузетну интелигенцију - са шест година је читао Шекспира, а убрзо и Канта, Шопенхауера, Платона…
Како је одрастао заинтересовао се за психијатрију, а посебно за рад Сигмунда Фројда. Ипак, како је време одмицало све теже је подносио терет очеве славе.
– Тешко је имати толико важног оца, јер се осећаш неважним и безначајним – истакао је једном приликом.
Када му је било 20 година Едуард је први пут покушао да се убије. Кажу, узрок томе била је неузвраћена љубав неке девојке. Примљен је у болницу и недуго потом дијагностикована му је шизофренија.
Милева га је, на препоруку доктора, тада сместила у душевну болницу у Цириху и, ов одлука показала се кобном! Сурови третмани у оновременим болницама овог типа само су погоршали ментално стање младог Едуарда. Након само две недеље у овој институцији више није могао да чита, води дуже разговоре, а све више је губио и когнитивне способности.
Није познато да ли је и колико често Алберт долазио у посету сину, али након 1933. то више није ни могао. Тада на власт у Немачкој долази Хитлер, па Ајнштајн, гостујући професор на Принстонском универзитету, бића онемогућен да се врати у домовину.
Његова друга супруга Елса причала је да је синовљево здравствено стање много бринуло Алберта. Наводно, планирао је да сина доведе у Америку, али су његово ментално стање, а касније и рат, спречили.
– Мој син је једини проблем који остаје без решења – написао је Ајнштајн.
Едвард више никада није видео оца. Милева је због дугова насталих око његовог лечења морала да прода две куће. Наводно, у каснијим споровима Милеве и Алберта Едуард је служио као “дуг за поткусуривање”. У једној преписци Алберт је захтевао да му Милева врати неки новац и претио да ће избацити Едуарда из тестамента ако то не учини.
Милева је умрла 4. августа 1948. и након тога о Едуарду практично више нико није бринуо. Окончао је живот сам и напуштен, међу зидинама циришког психијатријског азила Бургелци. Радио је као болнички баштован и тако је и умро 1965. у 55. години.