"Ставили ме у кому да не умрем у мукама" Сандра је ЧЕКАЛА СМРТ, али се због непознатог доброг човека све променило
На дан операције десило се чудо
Сандра Живковић је са само 21 годином лежала у болничком кревету клинике у Бечу борећи се за дах док су јој плућа отказивала. Док су монитори око ње показивали погоршање стања, последњи атом снаге употребила је да пошаље опроштајну поруку свом веренику.
У БЕОГРАДУ СУТРА СВИ МОГУ У ГРАДСКИ ПРЕВОЗ: Укидају се ограничења, неће бити ни редара, а ВАЖИЋЕ СВЕ КАРТЕ
ОДЛУКЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ: Ево кад школе почињу са радом и шта се дешава са ЛИЧНИМ ДОКУМЕНТИМА ако су истекла
Лекари су се спремали да је ставе у индуковану кому и да, кад већ нису могли да јој спасу живот, дају младој девојци безболну смрт. Ускоро ће младој жени из Србије у дубоком сну особа коју никада раније није видела спасити живот. Њој у част сваке године креће на успон - и прича ову причу.
- Од рођења болујем од цистичне фиброзе, ретке и неизлечиве болести од које страдају сви органи за излучивање, а највише плућа и панкреас. Уз редовно спровођење терапије (инхалације, лупкање по плућима да бих избацила што више секрета, узимање ензима за варење уз сваки оброк и лекова за желудац, јетру, витамине) живела сам нормално, али како сам била старија, тако ми се и стање погоршало - прича Сандра Живковић.
Плућа су се овој младој девојци пре седам година толико напунила секретом да је дисање било скоро немогуће.
- Замислите да имате 21 годину и преко поруке куцате најдражима своје последње речи. Кад ни највећа доза кисеоника при инхалацији није помагала, лекари су ме ставили у кому да би ми олакшали смрт, јер и поред свих њихових напора, нисам могла да дишем. Била сам у Бечу, у њиховој клиници. Опростила сам се СМС-ом са родитељима, братом, вереником и најближим пријатељима јер нисам желела да умрем, а да не знају колико их волим и шта су ми значили у животу. Моји родитељи су се изјаснили да желе да буду живи донори и мало пре тога, али би и та њихова жеља и спремност да дају део себе да бих ја преживела била неспешна да није било неких дивних људи који су пре тога дали све од себе да ја доспем у АКХ клинику у Бечу - прича Сандра.
На дан операције десило се чудо.
- На сам дан операције, док су моји родитељи чекали да их уведу у салу и део њихових плућа пресаде мени, појавила су се плућа преминуле особе која су по првим параметрима одговарала мени. Обавестили су родитеље да уколико и остале анализе покажу да ми плућа одговарају, пресадиће их мени. Убрзо након тога, моји родитељи су остали у соби, а ја сам добила оба плућна крила непознатог донора која се у мени налазе већ седам година - препричава девојка тренутак који јој је заувек променио живот.
У част њеном незнаном јунаку
- Када сам се опоравила, добила сам спонтану идеју да урадим нешто у знак захвалности особи чијим плућима и дан-данас, седам година касније ја дишем. Тако је настала интимна акција "Ин Хонор оф my донор" (У част мог донора). Успон у част мог донора је пре свега замишљен као планинарска акција и на успон су позвана планинарска друштва из целе Србије, али ми је драго да сваке године има све више оних који се не баве често планинарењем већ долазе да подрже акцију из хуманих разлога. И поносна сам на чињеницу да су многи почели да се баве планинарењем управо због успона у част мог донора, и то је једна од најлепших ствари коју ја осећам као покретач акције - каже Живковићева.
Успон се организује на планини Тупижници чија надморска висина износи 1.162 м.
- Према мени спада у средње тешке планине кад је планинарење у питању. То сам закључила и у разговору са људима, додуше моји критеријуми "тежине" се ипак мало разликују од осталих, али сложила бих се да није баш "лака". Подно Тупижнице се налази родно село мог оца, Бучје, где планирам да живим када животне околности то буду дозволиле - открива девојка.
Од те 2015. године људи имају прилику да чују животну причу трансплантиране особе.
- Сматрам да су "живе" приче људи који живе захваљујући трансплантираном органу, најбољи начин да сви ми схватимо колико је битно да органе након своје смрти не бацамо у земљу, већ одлуком да донирамо органе, спасимо нечији живот, а врло често и више живота. Не постоји већа ствар коју сваки човек може да уради у свом животу, осим одлуке да завешта своје органе, јер не постоји ништа веће од живота, а то је један од начина да некоме продужите живот и то након смрти, односно онда када вам ваши органи више нису потребни - додала је Живковићева.
Сандра има посебан поглед на такве ствари.
- Ствар је врло једноставна за онога ко се бар мало посвети размишљању о тој теми: човеково тело након смрти иструли. Чак и да постоји живот након живота, он сигурно није у облику као што је данас. Можда у неком духовном, а за тај духовни живот органи као органи вам нису потребни. У Србији више од 2.000 људи чека на орган и та бројка се не смањује већ годинама, јер је број донора јако низак. Међу тих 2.000 људи има и деце. С друге стране, људи свакодневно умиру и органи тих људи пропадају, а могли би да спасу ових 2.000 живота. Смрт драге особе је јако болна, али оне се дешавају и ми на то нажалост не можемо да утичемо. Једини начин да те особе заиста наставе да живе и даље је управо донирање њихових органа. Не постоји већи хумани чин од тога. Ово није лако, али верујем да ће породицама које одлуче да донирају органе преминуле особе то много значити - поручује Живковићева.
Успон је настао из жеље да ода почаст свом донору.
- Осим меморијалног карактера, прерастао је у нешто више, јер има и хуманитрани и едукативни карактер. Хуманитарни, јер је сав приход од мајица са логом успона намењен особама са цистичном фиброзом и едукативни, јер је циљ да људи што више чују како о значају трансплантације органа и добровољног завештања органа, тако и о цистичној фибрози, болести од које ја болујем од рођења, а од које у Србији болује више од 250 људи, тачан број се не зна, јер не постоји јединствени и званичан регистар, а многи нажалост никада и не сазнају за диијагнозу - каже девојка и додаје да су током успона имали чак и једну просидбу, а да су тадашњи вереници данашњи родитељи једног малог Константина.
Поновни успон и порука са врха
- Ја ћу се ове године симболично попети са породицом и послаћу поздрав свим планинарима и људима који су долазили свих ових година али ове нећемо ићу у том броју да не ризикујемо због COVID-19 јер је здравље најпрече. Успона је било и биће, само ћемо ове године паузирати. Овом приликом дајем подршку свим лекарима и медицинским техничарима, као и другом особљу у болницама, јер се сви они боре против вируса Covid 19 и изложенији су ризику више од свих осталих професија, а међу њима су наравно и људи који редовно долазе на успоне, али и пулмолошка екипа са Института за мајку и дете која о мени брине већ 28 година. Држите се, па се видимо на Тупижници следеће године - поручује Сандра.
СТИГЛИ ЗВАНИЧНИ ПОДАЦИ: Ево како је корона вирус УТИЦАО НА СМРТНОСТ у Србији
ДО ЈУЧЕ ЗАБРАЊЕНО, А ДАНАС ДОЗВОЉЕНО: Сада можете радити оно што сте једва чекали, али пажљиво прочитајте!
ОДЛУКЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ: Ево кад школе почињу са радом и шта се дешава са ЛИЧНИМ ДОКУМЕНТИМА ако су истекла
ТУЖНА СТАТИСТИКА МИНИСТАРСТВА ЗДРАВЉА: Скоро трећина преминулих од вируса у Србији спада у ЈЕДНУ ГРУПУ
ПОРОДИЦЕ ХИТНО СТАВЉЕНЕ У ИЗОЛАЦИЈУ: Код тројице возача аутобуса из Врања потврђен вирус