САОПШТЕЊЕ УПИС: ЕКОНОМСКИ АРГУМЕНТИ, А НЕ ДЕМАГОГИЈА, УРЕЂУЈУ ТРЖИШТЕ ИГАРА НА СРЕЋУ

Представник једне такве групације, кроз медијски наступ од 13. децембра, изнео је низ произвољних, паушалих и неистинитих навода и истих таквих, неаргументованих, предлога када је реч о уређењу тржишта игара на срећу. При томе, на тај начин увредио је стотине хиљада грађана ове земље, износећи неистине, а све зарад јефтиних популистичких покушаја придобијања подршке, сматрајући да ће у недостатку других, реалних економских аргумената, најлакше поентирати нападајући кладионице.

Индустрија игара на срећу није полигон за стицање јефтиних поена, већ озбиљна привредна грана, високо опорезована и темељно, добро законски дефинисана. Уз банкарски сектор спада у најстроже регулисане привредне делатности у нашој земљи. Ту нема места за популистичке ставове, произвољна тумачења и незнање, ако желимо озбиљан дијалог.

УПИС подесћа да српска индустрија игара на срећу запошљава преко 12.000 људи, те да поред скоро 50.000 хиљада чланова њихових породица, још око 150.000 грађана наше земље своју егзистенцију посредно обезбеђује преко игара на срећу, радећи у компанијама добављачима. Скоро 2.000 запослених у сектору индустрије игара на срећу су програмери, математичари, стастистичари, инжењери електротехнике и други високообразовани стручњаци.

С обзиром да је очигледно да представници поменуте групације не познају закону регулативу, није нам тешко по ко зна који пут напоменути да приређивачи игара на срећу, поред свих пореских обавеза које плаћају као и остала правна лица тј. привредни субјекти у Републици Србији, плаћају и две посебне накнаде по Закону о играма на срећу (накнада за одобрење и накнада за приређивање). Само на основу те две накнаде приређивачи игара на срећу су у државни буџет 2022. године уплатили око 250 милиона евра, док се укупни допринос буџету Србије, укључујићи и остале порезе, доприносе и таксе, креће око 550 милиона еура на годишњем нивоу.

Истовремено, добити свих приређивача игара на срећу, а има их 65 регистрованих, износи око 100 милиона евра за 2022. годину. Осим тога, повећање процента опорезивања добити за које се поменута групација залаже, представља пример незабележен и без примене на светском нивоу, јер је лишено сваке економске логике.

Било какве рестриктивне мере за које се залаже поменута групација тешко могу да реше питање појаве зависности од игара на срећу, што је показала и европска праска. Ипак, могу да постигну нешто сасвим друго, а то је муњевита обнова и раст сиве и црне зоне и измештање ове високо регулисане гране бизниса у нелегалне токове. То, надамо се, никоме није циљ.

Са друге стране, константан рад на едукацији и ширење друштвене свести, као и мере превенције од стварања болести зависности од игара на срећу, итекако може помоћи у решавању ових изазова. А управо то чине наше компаније – чланице као и Удружење у целини. Скоро 20 година представљају лидере не само у Србији већ и шире када је у питању друштвена одговорност и одговорно приређивање игара на срећу.

Без икакве намере да утичемо на политичке ставове, а имајући у виду и да је у току изборна тишина, желимо да подсетимо поменуту групацију да и саме играче итекако и превасходно занимају реални економски аргументи, а не позиви на економску деструкцију и стање када су се малолетници слободно коцкали, а нелегално тржиште било доминантно и стално расло.

Дешавало се и раније, посебно уочи избора, да бројне групације, формалне и неформалне, крену са појачаним изношењем неаргументованих ставова и предлога везаних за игре на срећу, а све у циљу придобијања поверења бирача „лаким“ популистичким поенима. Међутим, често су се ту налазиле и скривене намере које су имале за циљ погоршање услова пословања српских приређивача игара на срећу и тиме стварање услова за улазак страних мултинационалних компанија на ово тржиште, што управо погодује слому домаћег тржишта, са несагледивим последицама у виду губитка неколико хиљада радних места и огромних штета по државни буџет Србије.

Наша искуства у последњих петнаестак година, као и пракса других европских и држава ЕУ, указују да су предлози за енормно повећање пореза и предлагање других решења која за циљ имају отежавање пословања увек била уско повезана са интересима одређених страних монополистичких центара који имају жељу да на лак начин освоје српско тржиште игара на срећу.

Очекујемо и желимо да верујемо да ће сви јавни делатници, када говоре о индустрији игара на срећу, наступати са позиција законских одредби, познавања елементарних економских чињеница и правила аргументовања, а не са позиција нетачних и паушалних тврдњи.