Седативи преплавили Србију: Сваки пети грађанин на лековима - Купују их као бомбоне на пијаци

Заплена више од милион таблета за смирење у магацину једне курирске службе поново је отворила питање злоупотребе седатива у Србији. Иако се ови лекови издају искључиво на рецепт, подаци показују да их користи свака пета особа у земљи, док су на црном тржишту лако доступни. Стручњаци упозоравају да самостално узимање ових лекова носи ризик од зависности и озбиљних здравствених последица.

Недавно је више од милион таблета седатива заплењено у магацину једне курирске службе. Реч је о психоактивним лековима који се користе као седативи, што поново отвара питање злоупотребе лекова у Србији.

Србија у врху Европе по потрошњи седатива

Истраживања показују да се свака пета особа у Србији лечи лековима за смирење, што нас сврстава у сам врх европских земаља по потрошњи седатива. Да се туга, страх и стрес могу решити таблетама, мисли већина Нишлија. Прошле године у том граду продато је 267.000 кутија ових лекова за смирење.

Психијатар Центра за заштиту менталног здравља у Нишу др Владан Радивојевић указује да је наше васпитање такво да патња и бол, како каже, "не треба да постоје", иако су то некад нормална физиолошка стања кроз која треба да прођемо и која, додаје, не треба увек лечити.

Седативе користе све више и млади

Према речима др Јанка Самарџића са Института за фармакологију Медицинског факултета, када је у питању неки од ових лекова, потрошња је можда и два и по пута већа у односу на европски просек.

Наводи да је између 20 и 25 одсто одраслих особа у претходних годину дана користило неки од лекова за смирење.

-Интересантно је да и у млађој популацији, између 20 и 25 година, односно међу студентима, њих 10 до 15 одсто наводи да користи неке од тих лекова, додаје Самарџић.

Лекови доступни и на црном тржишту

Лекари упозоравају да је реч о класи лекова који се често набављају на недозвољене начине. Психијатар др Ивица Младеновић наводи да су седативи, нажалост, лако доступни.

-Идите до Бајлонијеве пијаце, наћи ћете ове леков, истиче Младеновић, додајући да не упире прст ни у кога, али да постоје људи који немају идеју како да реше проблем.

Др Јанко Самарџић подсећа да се ови лекови искључиво прописују и издају на лекарски рецепт, по препоруци лекара који одређује минималну ефективну дозу и интервал давања. Како наглашава, "никакво самоиницијативно узимање лекова није дозвољено", као ни издавање без рецепта.

Електронски рецепти решење за злоупотребе

Електронски рецепти који у апотеке долазе из државних установа, нису спорни објашњавају у фармацеутској комори. Проблем су кажу папирни извештаји које пацијенти доносе из приватних клиника.

Соња Стоиљковић из Фармацеутске коморе наводи да фармацеути нису у могућности да утврде да ли је нешто фалсификовано или није.

Истиче да се, када добију папирну форму рецепта, она заводи на посебан начин и да постоје књиге рецепата, због чега се рецепт и тражи од пацијената који долазе из приватне праксе. Као могуће решење истиче "повезивање и државног и приватног здравства у Србији у један велики електронски систем, где би све ишло директно од лекара“, јер, додаје, "ту више не бисмо имали дилему“.

Ризик од зависности већ после неколико недеља

Сваки лекар је, кажу, у обавези да упозори пацијента да узимање одређених лекова дуже од четири до шест недеља може изазвати зависност.

Др Ивица Младеновић упозорава да су потенцијално најопаснија три лека из групе ових лекова за смирење јер, како каже, "енормно брзо доводе до зависности". Додаје да је један од њих "омиљени лек Срба" и да "решава све проблеме за десет минута", али указује да се терапија често повећава.

-Кренете са 0,25 милиграма и већ после три недеље сте на пет или десет милиграма, што може да траје годинама и да доведе до депресије и тровања организма, напомиње Младеновић.

Произвођач лека, поред штампаног упутства, дужан је и да на кутији јасно истакне знак за опрез, који се посебно односи на управљање моторним возилима.

Извор: Србија Данас/РТС