Селаковић и потпредседница Бугарске положили венце на споменик Ћирилу и Методију

Генерални секретар председника Србије Никола Селаковић данас је у Београду са потпредседницом Бугарске Илијаном Јотовом положио венце са споменик Ћирилу и Методију, који су симбол словенске писмености и словенског просветитељства.

Бугарска 24. маја обележава Дан Ћирила и Методија као Дан словенске писмености, а Селаковић каже да ће се на иницијативу председника Србије Александра Вучића, коју је подржало Министарство културе и информисања Србије, ове године у процедури наћи предлог закона којим ће се у ред државних празника у Србији увести и празновање Светог Ћирила и Методија, као Дан словенске писмености. 

- Тиме ћемо Србију уврстити у ред словенских држава које празнују овај дан као свој национални празник. Упоредо са Светим Савом, кога празнујемо 27. јануара, 24. маја славиће се свети Chirilo и Методије, који су зачетници увођења словенских народа у ред цивилизованих народа тиме што су им подарили писменост - рекао је Селаковић новинарима након полагања венаца у Спомен парку Ћирилу и Методију. 

Навео је да дан светог Ћирила и Методија у Србији није обележаван на достојан и заслужан начин као у свим другим словенским државама зато што, каже, Срби, поред Светог Ћрила и Методија, празнију и Светога Саву, као свог националног просветитеља. 

- То ничим не умањује знацај Светог Кирила и Методија - рекао је Селаковић и навео да је споменик Светом Ћирилу и Методију подигнут у Београду пре него споменик Светом Сави. 

Да није било, додаје, Светог Ћирила и Методија, не би било ни Светог Саве, ни посебног бугарског и српског народа и писменост не би стигла све до Моравске на северу и до Русије на истоку. 

Селаковић је истакао да су билатерални односи Србије и Бугарске у овом тренутку можда на највишем историјском нивоу, те да су односи између два председника и два председника владе одлични. 

Навео је и да је у последњих седам, осам месеци ово трећа посета и потпредседнице Бугарске Србији. 

- На неки начин и празновање Светог Ћирила и Методија је нешто што ће нас спојити и што нас зближава - наглашава Селаковић. 

Каже и да се, од тренутка када је Бугарска ушла у еврозону, ћирилица нашла на новчаницама евра и нашла је своје место међу европским писмима и европским народима. 

- Уверен сам да европска будућност јесте нешто што ће само ојачати наше словенске, православне чврсте везе и зближити две државе као што су Бугарска и Србија - истакао је Селаковић.

Потпредседница Бугарске је рекла да је ћирилска азбука духовни почетак Словена, а да је данас трећа азбука по броју људи који је користе у ЕУ, те да је употребљава око 300 милиона људи у свету. 

Каже да стиже са далеког пута стопама ученика Светог Ћирила и Методија, а да је Београд претпоследњи корак на том путу, где их је бугарски владар дочекао.

Навела је да је од Србије и Бугарске кренула писменост и стигла до Русије.