ОПСАДНО СТАЊЕ У СРПСКИМ АМБУЛАНТАМА Дуплиран број оболелих од великог кашља, а лекари упозоравању на НОВУ ИНФЕКЦИЈУ: Симптоми су изразито БОЛНИ, будите на опрезу

Тренутно влада много вируса, од вирусних инфекција горњих респираторних путева, бактеријске инфекције грла коју изазивају стрептококе - шарлах, а има и деце која долази због осипних болести, најчешће варичеле. Међутим, ту није крај.

Лекари сада упозоравају да ће нас спопасти још једна инфекција, врло болна и непријатна - синузитис, односно упала синуса.

Како нам је рекла Сања Глушчевић докторка опште медицине у ДЗ „Милутин Ивковић“ на Палилули приликом јучерашње посете тој здравственој установи, ту упалу очекује најпре због ветра и наглих промена времена.

- У суботу на недељу опет ће доћи до наглог захлађења и минуса. Очекујем да ће се појавити синузитис, упала синуса, најпре због ветра и наглих промена - рекла је она за "Београд на Блиц".

Шта је синузитис

Синузитис, упала синусних шупљина односно слузнице, настаје због провоцирајућих агенаса, као што су бактерије, вируси као и континуирано излагање алергенима.

- Акутни риносинузитис је у 90 одсто случајева вирусне етиологије. Најчешћи узрочник је рхиновирус у 50 одсто пацијената, затим вирус инфлуензе или грипа и вирус параинфлуензе, цоронавирус (али не и Covid 19) и друго. Само 5-10 одсто вирусних риносинузитиса код деце и 2-5 одсто код одраслих се компликује бактеријском инфекцијом. Најчешћи бактеријски изазивачи су Streptococcus пнеумониае, Хаемопхилус инфлуензае и Moraxella catarrhalis. Staphylococcus ауреус се често налази у културама носног бриса, али је редак у синусном аспирату - испричао је раније за Н1 др Иван Баљошевић.

Симптоми синузитиса

Синузитис је болест карактеристична за период јесени и зиме и последица је претераног излагања јаком ветру и хладном и влажном ваздуху, што је у народу популаран израз за промају.

Тегобе су код синузитиса прилично напорне, бол уме да буде огроман, као да је глава изложена огромном притиску.

Неки од симптома упаљених синуса су повишена телесна температура, бол у пределу лица и чела, посебно на притисак, који се погоршава при нагињању напред, појачана секреција, запушеност носа...

Лечење синузитиса

Акутни синузитис углавном се лечи лековима који олакшавају симптоме, смањују упалу и отклањају инфекцију. Терапија уобичајеног синузитиса започиње се без бактериолошке потврде.

Шта смањује бол код синузитиса

Да би се умањио бол, дају се аналгетици и локални деконгестанти. Ако антибиотици и деконгестанти не помогну, синуси се испирају. Локални кортикостероиди могу да помогну код хроничне болести, док је хируршко лечење последњи корак у терапији синузитиса.

Репортери "Блица" су посетили Дом здравља, како би проверили каква је ситуација са гужвама, ко се најчешће јавља на прегледе, на које тегобе се све жале пацијенти и осим што смо сазнали да ће ускоро бити и повећан број особа са синузитисом, докторка нам је изнела и неколико важних напомена.

Шаљу децу у вртиће, долазе на посао прехлађени...

Докторка Глушћевић указује на чест проблем, а то је понашања људи када је у питању превенција великог кашља.

- Наши људи се не изолују, дозволе себи да пошаљу и децу у вртиће, да пођу на посао прехлађени, да се тек кад ти симптоми буду видљиви за околину, јаве и лекару - рекла је она за "Блиц".

Присетила се и периода ковид пандемије и каже да су тада имали најмањи број болесне деце у вртићима, те да је то зато што се водило рачуна о томе како деца да се пусте у вртић, да ли су прехлађени или нису.

- Значи, родитељи су тад били врло стриктни у поштовању тих правила - поручује она.

Гужве спорадичне, највише их има када се преглед не закаже

Репортери "Блица" у тренутку када су посетили Дом здравља Палилула, није био велики број људи који је чекао на преглед. Гужве варирају од дана до дана, а највише зависе од тога да ли су прегледи заказани. Уколико нису, већ грађани долазе када желе, онда постоји могућност да већи број људи у истом периоду чека.

- Још увек има један број људи који просто има отпор ка том заказивању, па често дођу без претходног заказивања, па поред ових заказаних некад се створи гужва, али у суштини ништа што ми у току дана не завршимо - рекла је др Глушчевић.

Додаје и да се не сећа да су пацијенте вратили са прегледа.

Пацијенти су у Дом здравља почели да пристижу на почетку друге смене од 16 часова. Медицинске сестре са којима смо разговарали су нам рекли "да су претходни дани били крцати", те да су на послу били од 8 до 20 сати, јер су биле гужве.

Деце није било много ни када је почела друга смена, али оно што смо приметили јесте да кашљуцају и да им слинави нос. Мајка једног детета са којом смо разговарали нам је рекла да дете има температуру, кашље и да осећа малаксалост и умор, а да у вртић не иде.

Што се тиче одраслих, пацијенти су били узраста од 30 до 60 година, а долазили су углавном због контрола, јер су били прехлађени. Пар њих нам је рекло да су били прехлађени када је било хладно време и киша, те да су пили чајеве, антибиотике и долазили на контроле.

Актуелне су респираторне прехладе

С обзиром на то да у зависности од тога који је месец у питању, варирају и вируси, па тако докторица каже да су октобра имали више преклапања са стомачним вирусима, а да су сада то више респираторне прехладе.

- У респираторним амбулантама јесте повећан број прегледа, али то је све у склопу редовне ситуације за ово доба године, ништа алармантно - нагласила је она.

Симптоми су, каже, шаренолики: запушен нос, кијавица малаксалост, болови уз зглобовима, негде је повишена температура, негде су све тегобе без температуре, отежано гутање, бол у грлу.

Лекар прегледа и више од 60 пацијената

Да је број прегледа повећан показује и информација да се у Дому здравља Савски венац на дневном нивоу обави и до 250 прегледа, тако да један лекар прегледа и више од 60 пацијената.

- Јесењи и зимски месеци су период када је повећан број прегледа у педијатријској амбуланти. Број прегледа на дневном нивоу иде и до 250 пацијената, што је преко 60 дневно по лекару - рекла је за Танјуг Марија Голубовић, педијатар у тој здравственој установи.

Додала је и да су најчешћи рота и адено вируси, а да су подједнако захваћена деца предшколског и школског узраста.

Како је објаснила, симптоми су бол у грлу, малаксалост и често висока температура, тегобе трају негде између три до пет дана, а терапија је симптоматска.

У последње две недеље дуплиран број случајева великог кашља

У Србији тренутно влада и велики кашаљ, а до сада је потврђено 298 случајева. У последње две недеље скоро је дуплиран број оболелих, а посебно забрињава податак да смо током целе прошле године, на пример, имали само пет оболелих од, како се званично зове - пертусиса.

Педијатар Саша Милићевић појаснио је да оно што разликује велики кашаљ од обичне прехладе је то што дође до зацењивања.

- То је оно што је карактеристично и по чему га разликујемо од грипа и других облика кашља - алергијског, астматског или због прехладе. Овде дође до тога да се особа зацени, не може да удахне после кашљања - рекао је др Милићевић за “Блиц”.

Нагласио је да не траје сваки велики кашаљ сто дана, али да може да траје јако дуго. Болест се, према речима доктора, преноси веома лако и капљичним путем. Највише се, како каже, преноси у колективу - школама, вртићима.