Ситуација није за занемаривање: У порасту број младих у Србији који дижу руку на себе
Са 1.500 самоубистава годишње, наша земља заузима 13. место у Европи, што је ставља у групу земаља са умереном стопом, али...
Не прође ниједан дан а да се у нашој земљи не догоди макар једно самоубиство, а још више забрињава податак да је у порасту број младих који се одлучује да дигне руку на себе.
Последња шанса за "Орлове": Ево због чега не смеш да пропустиш меч Норвешка – Србија
ИЗГУБИЛА КОМПАС: По први пут у Србији ухваћена ретка сибирска плаворепка
Девет ковид пацијената смештено у чачанску болницу: Током ноћи један пријем и пет првих прегледа
Вршилац дужности директора Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" доц др Ивана Сташевић Карличић каже да ми по броју самоубистава спадамо у групу са умереном стопом у Европи, али да је веома важан податак о порасту самоубистава код младих.
- По актуелно доступним подацима у Србији годишње се реализује око 1.500 самоубистава. Дата стопа самоубистава сврстава Србију у групу са умереном стопом самоубистава у Европи, са позицијом на 13. месту, и то иза развијених европских земаља. Самоубиство је сложена психолошка појава, релативно стабилне учесталости, свеприсутна. Четири особе свакога дана у нашој земљи себи одузму живот, што је број који свакако заслужује не смо пажњу већ и ангажовање не само професионалаца у домену менталног здравља, већ и читаве заједнице - наводи доц др Сташевић Карличић.
Према њеним речима, самоубиство чешће чине мушкарци, док жене имају више покушаја.
- Већа учесталост је међу старијом популацијом. Наиме, сваки други суицид реализовала је особа старије од 60 година. Међутим, веома је важан податак о порасту броја самоубистава код младих. У популацији од 15 до 35 година самоубиство је један од три водећа узрока смрти, а број покушаја самоубиства је далеко већи, у адолесценцији овај однос је чак 50:1 - каже др Сташевић Карличић.
Објашњава да се самоубиства најчешће дешавају у популацији особа са менталним поремећајима и поремећајима понашања:
- И то код особа са депресијом, болестима зависности као што су алкохолизам, наркоманија, затим особе са шизофренијом и оне са граничним поремећајем личности.
Да ситуација није за занемаривање, доказ је и ноћ између недеље и понедељка, када је Хитна помоћ у Београду имала пет позива родитеља деце, која су претила да ће се убити.
Једно дете је, наиме, рекло да ће се убити, друго је претило да ће то исто учини, али тако што ће исећи вене, треће да ће попити већу количину лекова... Све су били старији адолесценти...
Ноћ као ноћ, сама по себи, није могла да утиче, струка каже да је реч о случајности, али да је то свакако био њихов апел за помоћ.
Доц др Ивана Сташевић Карличић је тим поводом објаснила да је сама адолесценција посебно осетљиво раздобље живота и одликују га, осим формирања стабилног и трајног идентитета, склоност депресивним стањима, различити поремећаји понашања, али и аутодеструктивност, која се манифестује кроз самоповређивање, склоност ризичним понашањима, као што су злоупотреба алкохола, психоактивних супстанци, небезбедни сексуални односи, брза вожња, и покушаји самоубиства.
- Било који облик аутодеструкције код младих људи, најчешће, није усмерен против живота, већ представља покушај одбране од неподношљивих унутрашњих стања или осећања. Стога је правовремено јављање за помоћ професионалцима из области менталног здравља од кључног значаја за превенцију самоубиства - објашњава др Сташевић.
На питање како препознати оваква понашања код деце и спречити да дође до најгорих ситуација, истиче да је самоубиство у групи младих најчешће импулсивно, а самим тим и тешко предвидиво.
- Наравно да постоје знаци упозорења на које родитељи, породица, школска средина и вршњачка група морају обратити пажњу, а то су: повлачење у себе, ћутљивост, напетост, промењиво расположење, различита ризична понашања. Адолесценти су посебно осетљива група, с обзиром на то да у складу са својим узрастом и развојном фазом, драматично доживљавају оно што им се догађа, тешко подносе неуспехе, одбацивања, раздвајања... Стварање атмосфере поверења, разумевања и толеранције, отворена комуникација, прихватање промена, у породичном систему је база подршке младима, а свакако да је помоћ школског психолога, психијатра и генерално здравственог система увек доступна свима - подсећа доц дер Карличић Сташевић.