Славимо велике свеце: Један предвидео своју смрт па изговорио ове речи - Дан када посебно треба урадити једну ствар

Етиопљанин родом и по занимању најпре разбојник и вођа разбојничке дружине, а потом покајник и велики подвижник. Као роб некога господара Мојсеј побегне и придружи се разбојницима, наводи СПЦ.

Због његове велике телесне снаге и безобзирности разбојници су га изабрали за свог старешину. 

Одједном га је стигла грижа савести и покајање за недела која је починио: оставио је дружину, ступио у неки манастир и предао се потпуној послушности свом духовнику и реду манастирском.

Много се користио поукама светих Макарија, Арсенија и Исидора. Касније се повукао на безмолвије у једну келију, где се сав предао: труду телесном, молитви, бдењу и богомислију.

Мучен демоном блуда, он се исповедио духовнику Исидору, и од њега доби савет, да пости што више и не једе до сита. 

Али, кад и то није помогло, он по савету старца, поче ноћу да бди и молити се стојећи; потом уобичаји, да по сву ноћ доноси воду старцима са удаљеног бунара.

После шестогодишњег страшног труда, најзад га је свети Исидор чудотворно исцелио од блудних помисли, маштања и снова, које су на њега наводили демони.

У старости је био рукоположен за свештеника. Основао је свој манастир и имао је седамдесет пет ученика и поживео је у овом животу седамдесет пет година. Провидео је своју смрт, и једнога дана рекао својим ученицима да беже, јер ће ударити варвари на манастир.

Када су ученици и њега звали да бежи, он рече, да он треба да погине од насиља, јер је и сам некад насиља чинио по речи: "Који се маше за нож, од ножа ће погинути" (Мт 26, 52). Па је остао са шесторицом сабраће - и варвари су дошли и исекли их. Један од братије скривен у близини гледао је и видео 7 светлих венаца како су се спустила на седморицу мученика.

Преподобни Сава Псковски и Крипецки

Пореклом је Србин. Подвизавао се најпре у Псковском манастиру Пресвете Богородице и био игуман у том манастиру. Али, славили су га, а он је бежао од славе човечје и удаљио се на обалу језера Крипец, где је основао нов манастир у име светог Јована Богослова.

Ипак и ту није могао да се скрије од славе и знаменитости. Посетио га је и кнез Јарослав Псковски са женом. 

Сава није дао жени да уђе у манастир, него је благослови и помоли се Богу за њу ван манастира и исцели је од неке болести.

Упокојио се овај Божји светитељ 1495. године. Мошти његове биле су и остале чудотворне. Од његових пријемника у Крипецу помиње се игуман Доситеј.

Данас је дан када треба признати своје грешке, пре свега самом себи. Треба се покајати, никада није касно за то. Као и преподобни Мојсеј Мурин, који је био страх и трепет, треба наћи у свом срцу места за опрост, избацити гордост и надменост.