"СЛОМЉЕНА СТРЕЛА" И "ЛЕТЕЋЕ ТВРЂАВЕ": Како је на Паштику одбрањена Србија (ВИДЕО)
Нато стратези рачунали су на фактор изненађења и брзину.
Тог 26. маја 1999. године, започета је велика офанзива ОВК и Албанске армије, са територије Албаније, потпомогнуте НАТО снагама и логистиком.
Главни удар ишао је преко Паштрика и долином Белог Дрима која се наслања на саму планину.
(ФОТО) НЕВРЕМЕ ПРОТУТЊАЛО СРБИЈОМ! У појединим деловима земље падао ГРАД величине ораха - јак ветар ломио стабла
ВЕРНИЦИ ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАЈУ СВЕТУ ГЛИКЕРИЈУ: Овај обичај МОРАТЕ испоштовати, а ево шта НИКАКО не смете јести
ДАНАС ВЕЛИКИ ВРЕМЕНСКИ ОБРТ У СРБИЈИ: Следи нам нагла промена, ево каква нас прогноза очекује
Циљ операције (кодног назива "Стрела") био је брзи пробој линија Војске Југославије (од 6 до 48 сати), пресецање комуникације Пећ – Призрен и потом заузимање самог Призрена. Тада би се створио мостобран за убацивање НАТО трупа на територију Космета.
Нато стратези рачунали су на фактор изненађења и брзину али планови су им убрзо пропали. Оно на шта нису рачунали било је херојство и тактика Војске Југославије
"Стрела" је одапета
У зору 26. маја са територије Албаније отворена је артиљеријска паљба на положаје ВЈ. У 4.30 пешадија ОВК и Албанске армије крећу у напад. Борбе се воде на самој граничној линији а главни напад иде ка караули Горожуп. Овај рејон бранила је 549. моторизована бригада Приштинског корпуса.
Сама операција сломљена је 8. и 9. јуна, а 10. је потписан Кумановски споразум када престају ратна дејства. У неравноправној борби учествовало је између 12.000 и 20.000 бораца ОВК и Албанске армије. Даље у дубини Албанске територије у другом ешалону било је још 10.000 бораца. НАТО трупе бројале су 17.000 људи у Албанији и 14.000 у Македонији.
Војска Југославије ангажовала је око 1.500 војника за одбрану саме границе…
Херојска одбрана
ВЈ због бројности непријатеља и његове доминације у ваздуху, била је приморана да примењује другачије тактике. Мале групе војника биле су распоређене на отпорним тачкама удаљене по пар стотина метара. Међупростор био је миниран, а плоложаји су се често мењали. Артиљерци ВЈ посебно су се истакли јер су на супротној страни били НАТО специјалци са радарима за откривање артиљерије.
После дејства артиљериом по непријатељу, у року од 5 минута су се стварали НАТО авиони. Срећом артиљерци су брзо мењали положаје.
НАТО није постигао никакав успех нити остварио продор.
Дан када су горели небо и земља
У ноћи између 30. и 31. маја догађа се невероватна ствар. Изреволтиран жилавим отпором ВЈ, НАТО уводи у борбу стратегијску авијацију. Нервозу непријатељских стратега показује управо ова чињеница: стратегијска авијација никада се није користила на првој линији фронта, већ увек по дубини територије непријатеља од најмање 100 километара. Те ноћи дејствовала су два Америчка бомбардера Б-52 ("Стратосферска тврђава" или "Летећа тврђава"), способни да понесу 110 тона бомби сваки. Они изручују свој смртоносни терет на површину 200×800 метара и иза њих не остаје "ни камен на камену" и зове се тепих бомбардовање.
Дана 31. маја НАТО авијација изводи преко 150 летова изнад Паштрика. Тај дан је био најтежи за браниоце, када авијација дејствује константно, без престанка. Опасност су представљали и Амерички А-10 "Тандерболт" авиони који су дејствовали муницијом са осиромашеним уранијумом.
Тада је погинуло 10 припадника ВЈ. Ипак следећи пешадијски напад успешно је одбијен.
"Стрела" је сломљена
Жестина сукоба тада се постепено смирује. Американци у пар наврата покушавају да уз помоћ Б-52 промене ситуацију на терену али не успевају. Главнокомандујући НАТО снага Весли Кларк изјављује: "Не смемо дозволити Србима да остану на тој планини. Плаћаћемо Америчком крвљу ако ОВК не успе и ми им не помогнемо". Ипак до 9. јуна постало је јасно да НАТО и Албанци нису остварили успех и операција замире.
Жртве и губитци
ВЈ имала је 25 погинулих и преко 100 рањених. Албански и НАТО губитци били су између 1.200 и 1.500 убијених (Албанци говоре о 1.000 погинулих). Отпор ВЈ нису сломили ни артиљерија ни бројчана премоћ, ни најсавременија оружија из арсенала НАТО-а, па чак ни "Летеће тврђаве" (Б-52).
ВЈ се непоражена повукла са Паштрика када је потписан Кумановски споразум. Пресудно у битци било је херојство, пожртвовање и одлично командовање.
Почетком 2000тих јавност у Србији није ништа знала о овом херојском отпору и борби наше војске.
Задњих 7-8 година смо почели са поносом да причамо о људима који су жртвујући себе, одбранили Србију. У задњих пар година снимане су документарне емисије, организовани разни форуми и трибине и медијски је испраћено како доликује…