СЛУЧАЈ ИЗ БЕОГРАДА КОЈИ СЕ ПРЕПРИЧАВА: Црнка је узела ЏЕК И КОНДОМЕ, дошла на касу - тамо је стајала ОНА
Шта је, уствари, важно у животу?
Психотерапеут Владимир Ђурић нас кроз своје животне приче сваки пут отрезни, натера да схватимо реалност и добро размислимо о свему што нас окружује... Тако је било и овај пут, а његов статус преносимо у целости.
- Летња је ноћ... И петак… Испред продавнице је паркиран црни џип, понос Баварске, леп колико само може бити један ауто. Уобичајно питање самом себи и судбини: "хоћу ли ја икад ово возити?"
Врата се отварају, музика одједанпут постаје прегласна и онда видим нешто још лепше од аута, иако сам мислио да тако нешто ни не може постојати... 25 година, црна коса, црне очи, црна шминка, црна мајца, црни шорчић, црне сандале… Врат, кључне кости, деколте, бутине, колена и део листова… Вечерњи парфем, додуше за нијансу прејак…
БРОНЗАНИ ПЕТЛОВИ: Французи поновили ПОДУХВАТ Југославије
ФУРИЈА ЈЕ НОВИ ВЛАДАР СВЕТА! Шпанци ЗАТВОРИЛИ Сколу и ДЕМОЛИРАЛИ Аргентину за титулу (ВИДЕО ФОТО)
ИМА НЕКА ТАЈНА ВЕЗА: Невероватне ДВЕ ЧИЊЕНИЦЕ које спајају СКОЛУ И БАЛБОУ!
Бели зуби, грохот, огромна тетовирана рука са оним билдерским венама која је враћа у кола, грубо, али не делује да јој то смета, пошто се клибери од увета до увета… Кратак пољубац и дорћолски баритон: "узми нам све што сам ти рекао и шта год хоћеш себи"… Неколико жутих новчаница пребачених преко сувозачевог седишта…
Малтене се сударамо на улазу, пропуштам је… Што из џентлменства, што да бих видео и други део листова и улазим у продавницу. Узимам уобичајне ствари за вечеру и стајем у ред таман иза ње.
Малограђански одмеравам шта је купила. Уобичајни сет за петак вече: идеалну припрему за сплав, џек, неколико ред булова, еурокрем блок, кондоме и орбит… Враћам се у пристојност у тренутку када подиже корпу на пулт и онда видим њу: 25 година, плава коса на крају смеђа, на почетку штреберске шишке, плаве очи, без икакве шминке, бела флекава мајица или неколико њих и онај љубичасти прслук, беле панталоне, беле кломпе, подочњаци, уморне очи, прве боре, али ипак, испод, необично лепа… Достојанствена, мила и вредна иако јој је душа у носу и вероватно мрзи и себе и продавницу и Србију и свет…
Можда и згодна, али ко би то могао знати испод свих тих крпа које вероватно носи да се не би смрзла док пребацује залеђене намирнице из коморе…
Ту баш и нема џентлменства… Осмеха наравно без!
Посматра вршњакињу, као уосталом и свако ко се тог тренутка затекао у продавници, без обзира на пол… Пакује све што је Црна узела и поставља питање из протокола "још нешто за вас?", онако полу – надрндано, полу – као да ће да заплаче.
Црна нехотице плаћа. Њој ионако те цифре ништа не значи, ионако није њен новац у питању…
Плава узима своје три дневнице, пребројава их уз кнедлу у грлу, враћа кусур и захваљује се, потпуно професионално, иако делује као вулкан пред ерупцију…
Црна одлази…
Размишљам: Која је лепша? Са којом од њих бих, хипотетички, желео да будем? Која од њих бих желео да будем? Коју од њих бих волео да имам за млађу сестру? Која од њих је у праву? Којој од њих је боље? Којој је теже? Којој ће како бити за годину? Или за пет? Шта би се десило када би се неком чаролијом сада замениле и када би Плава продужила у луду ноћ, а Црна у обичну ноћ у продавници? Да ли би се снашле у новонасталим улогама?
Србију згрозио снимак на ком радник обезбеђења МАЛТРЕТИРА ПУТНИЦУ у Крагујевцу: Сведоци открили ШТА СЕ СТВАРНО ДЕСИЛО
ОДМАХ СЕ ПОГЛЕДАЈТЕ У ОГЛЕДАЛО! Рани знак једне од НАЈТЕЖИХ БОЛЕСТИ на свету КРИЈЕ СЕ У ВАШЕМ ОКУ
ДВА ДАНА ТИШИНЕ О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ НАД ДЕВОЈЧИЦОМ: Откривени могући разлози за смену директора школе у Барајеву!
Тешко је и једно и друго… Да је ово филм вероватно би биле из истог одељења из средње и имали бисмо кратки флеш бек: Плава у првом реду, сређена фрузура, уредна гардероба, сложене свеске и перница… све по ПС-у, широк осмех, понос њене радничке породице и разредне и све петице у књижици…
Црна позади, у тренерци, са неуредном косом, загледана у телефон, са жваком у устима коју само клинке могу толико иритантно жвакати.. Неиспавана, намргођена, надрндана јер поново није спавала целе ноћи док су јој се родитељи свађали и разводили… није ни брзо стечено богатство за свакога…
Пресек…
Следећи кадар - Пет година касније…
Плава дипломира на Економском факултету, пресрећна због својих који је чекају уз гибаницу и пиво да се прослави како доликује.
Црна на приватном факултету претужна јер њених нема нигде, тојест има их, али су они малчице сметнули са ума њено дипломирање, као усталом много раније и њу саму, загледани у своје фантазмагорије, илузије, новчанике, љубавник(ц)е и пороке…
Поново пресек… - Наставак ове ноћи…
Црној се све врти, бело је није ни такло, нити је успело да је отрезни и уопште јој није јасно зашто је додирују спонзорови другови и пословни партнери када јој је оволико лоше да не може ни да изговори да неће јер јој је толико мука.
Плава чучи поред кревета пред иконом, плаче и моли се да буде боље и да је њен лични Светац спасе из овог бесмисленог живота и потпуног лудила. Тихо,да не пробуди родитеље… Не знам, не постоји уџбеник како ко треба да живи, нити каква кога судбина чека. Чврсто верујем да је свако творац своје среће и да свако треба да донесе изборе у складу са својим системом вредности и у складу са својим могућностима и реалним околностима у неком тренутку…
И јако се трудим да НЕ ОСУЂУЈЕМ… Ко зна како је газити у тим сандалама или у тим кломпама? Ко зна како је волети за новац или радити без новца? Ко зна како је спавати у његовом penthausu или у својој старој девојачкој соби? Ко зна шта коју мучи? Ко зна због чега која плаче? И најважније, ко зна где ће која завршити?
Можда се Црна навуче на доп и Ренато је извуче за пет година. Можда се Плава толико разочара у себе и Србију, па покуша са Варикином да избледи све.
Можда Црна има план и прави одскочну даску у још веће снове и ово јој је најлогичнији пут из њене реалности да створи услове да сама себи постане газда и отвори свој салончић за улепшавање оних малих смешних паса о коме је маштала још док је једино малтезер био уз њу у тим страшним ноћима и буде госпођа до краја живота.
Можда Плава има план и ово мучење јој служи само да премости до полагања језика и одласка негде где се нормалност цени труд и знање такође.
СНИМАК ОДУШЕВИО СРБИЈУ: Јелена се ТЕК ПОРОДИЛА, а испред болнице је сачекало ПРАВО ИЗНЕНАЂЕЊЕ (ВИДЕО)
Никад виђен призор у београдском превозу: Жена пред свима извадила БРИЈАЧ и урадила ГНУСНУ СТВАР! (ВИДЕО)
Милош тражи Марију коју је упознао у Будви: Била ми је ПРВИ ПОЉУБАЦ, а о њој знам само ДВЕ СТВАРИ (ВИДЕО)
Важно је само да не осуђујемо, нкога и никад и да гледамо своја посла јер то и није питање за нас и да се ни случајно не збунимо да смо испод Црне или не дај Боже, изнад Плаве због тренутних околности, промењивих у милисекунди и за њих, али и за нас…
Сви смо ми само људи, обични и исти и трчимо своје трке. Ко зна ко је одакле почео да трчи и коме је каква узбрдица била? Зато је толико и важно да будемо фини, пристојни и љубазни према свакоме кога затекнемо и да схватимо да нико није ни изнад ни испод нас, без обзира како нам споља изгледало, без обзира који глупави разлог узели у обзир приликом процене, ауто у коме се неко вози или место где ради или буквално било шта…
И да ми појма немамо како је коме заиста ко води какве битке? Коме се повраћа због себе саме, а коме због живота који живи? Коме мислимо да је лоше и квази га сажаљевамо, а у ствари уживамо у моралној супериорности, да би нама било лакше, а он је у ствари на правом путу, са планом, на мисији усрећивања себе…
