Снажан земљотрес прети Црној Гори: Може се очекивати сваког момента, а ево каква је ситуација са Србијом - овај део земље је најкритичнија тачка

Најугроженији је приморски део земље, где се, према упозорењу начелнице подручне јединице Бар Директората за заштиту и спашавање, мр Пере Павлице Драгишић, у сваком тренутку може очекивати потрес јачине и до 9 степени Меркалијеве скале, односно снаге разорног земљотреса који је погодио ову земљу 1979. године.

- Ризик од земљотреса један од најдоминантнијих у Црној Гори, те се сваког тренутка може очекивати земљотрес у приморском дијелу територије јачине до 9 степени Меркалијеве скале, или земљотрес снаге као што је био 1979. године - упозорила је она.

Поводом Међународног дана смањења ризика од природних катастрофа, Драгишић је, гостујући у јутарњем програму на телевизије "Е", говорила о земљотресима, истакла да је тај ризик једа од најдоминантнијих и додала да је Црна Гора високоризично подручје и када су у питању пожари, посебно дуж црногорског приморја. 

- Како идемо према северу Црне Горе та снага је мања, али свакако уколико бисмо направили неку паралелу између штета које смо тада имали 1979. године и степена урбанизације и стања инфраструктуре коју сада имамо проблема има много - напоменула је Павлица-Драгишић. 

Посебну пажњу обратити на ове објекте

Према њеним речима, Национални план заштите од земљотреса и део општинских планова анализирали су детаљно стање на терену, препознали слабости и предложили мере, али је у пракси и даље присутан низ проблема.

- Од тога да се не поштују стандарди у градњи у сеизмички активним подручјима, преко одређеног лошег планског управљања одређеним просторима, превеликој спратности у одређеним зонама где су препоруке и након тог земљотреса биле да се не прелази преко 4 спрата, а 8 спратова да буде неки максимум, зависно од начина изградње и слично. Посебну пажњу када су земљотреси у питању обраћамо на објекте где се окупља и борави јако велики број особа, а то су превасходно школе - закључила је Павлица-Драгишић. 

Начелница је упутила апел грађанима, институцијама и свим субјектима друштва да се у већој мери припремају за заштиту и спашавање, ризике, подсећајући да Директорат за заштиту и спашавање стоји на располагању за стручну помоћ, едукацију и информације.
На Балкану се сударају три велике плоче

Ипак, појачана сеизмичка активност није забележена само у Црној Гори, већ и Србији, али и на читавом Балкану који је иначе место где се сударају три велике плоче, које се даље деле на три мање.

- Епитет трусног подручја Балкану доносе пре свега потреси из Турске и Грчке, јер саме земље бивше Југославије нису познате по интензивној сеизмичкој активности. Ипак, било би нетачно када бисмо рекли да није било разорних земљотреса и на овим територијама. Балкан је тектонски активна област услед колизије три велике плоче: Евроазијске, Афричке и Анадолске, које се даље деле на мање плоче. Ови процеси стварају честе, иако обично слабије земљотресе - наводи се у анализи Центра за прогнозу земљотреса "Quantectum".

Како наводе, упрошћено речено, географски регион који чини Балкан налази се у веома сложеном геолошком окружењу где се сусрећу многе тектонске плоче.

Кроз Србију пролазе два велика "шава"

Што се тиче Србије, централни део наше земље издваја се као главно сеизмогено подручје, а према речима професора Рударско-геолошког факултета Драгана Миловановића, који је раније говорио за "Блиц", управо ти простори где је било интензивно кретање, сада су много слабији и осетљивији на земљотрес. 

 - То су сада оне старе ране које жигају, управо ти простори где је било интензивно кретање, сада су много слабији и осетљивији на земљотрес. Зато се то догодило и овде, али то је од Краљева, па иде једна преко Београда, па скреће на Бања Луку, па иде према Хрватској, друга иде према Скопљу, значи право па Копаоник, Скопље па Грчка, па онда иде за Румунију. То су та два велика шава како их ми зовемо, то нису границе великих плоча, то су границе микро плоча. Биће земљотреса, али на овом простору не очекујемо потресе веће јачине. Наше зграде су солидно урађене, могло би и боље, наравно, али довољно да не очекујемо велике земљотресе. Тамо где су оне лошег квалитете или грађене од слабог материјала, тамо ће бити више материјалне штете - сматра професор.

Централни део Србије најкритичнија тачка

Како је раније објаснила за "Блиц" сеизмолошкиња и професорка на Рударско-геолошком факултету Ана Младеновић, по геолошким и сеизмолошким истраживањима, централни део Србије представља најкритичнију тачку.

- Централни део Србије који обухвата неколико сеизмичних области, способан је да генерише у периоду 10 до 15 година један земљотрес који има магнитуду око 5 или нешто више од 5. То је рецимо земљотрес какав је био у Краљеву 2010. године и у Мионици 1998/99. године. Дакле, то су земљотреси које ми можемо да осетимо поготово у епицентралној области али који не могу да нанесу неку превелику штету. Евентуално могу да вам попадају неке ствари са полица, да се оштети малтер који није добар на кући, или можда неки преградни зидови. Међутим, не очекује се никакво рушење објеката у случају тих земљотреса - истиче Младеновићева.

У Шумадији земљотрес магнитуде око 5 степени

- Оно што смо много пута говорили до сад је да нас очекујем неки земљотрес који би имао магнитуду око пет степени и њега и даље очекујемо, само не знамо када тачно али десиће се негде у Шумадијском делу највероватније – рекла је Младеновић раније на Нова ТВ и додала да је ова тврдња заснована на геолошким истраживањима али и статистици и броју деценија који је прошао од претходног удара у том делу Србије.

Имаћемо земљотресе попут оног у Краљеву

У прилог томе говори и изјава Бранка Драгићевића, директора Сеизмолошког завода Србије који је раније истакао "да се на нашим просторима просечно догађају онакви земљотреси као што је био онај у Краљеву 2010. и да нам такви следе". 

 - Земљотреси са магнитудом 5,5 јединица Рихтерове скале у 21. веку не смеју да причине никакву материјалну штету, односно не смеју да угрозе ни људске животе ни имовину, јер су технологија и начин градње толико узнапредовали да ми можемо градећи објекте који су отпорни на дејство земљотреса у потпуности да се заштитимо. Међутим, имамо и старих објеката, који су изграђени након 1963. при чијој градњи нису поштовани прописи, на којима су рађене неке интервенције које су додатно утицале на њихову рањивост - рекао је Драгићевић.

Ово су подручја у Србији које може погодити земљотрес

Сеизмолошкиња Младеновић објаснила је да, када је у питању Србија, ово су најтруснија подручја:

• Копаоник
• долина западне Мораве
• долина Велике Мораве
• Краљево
• Трстеник
• Крушевац
• навише ка планини Рудник
• Ваљево
• Лазарево
• Мионица
• евентуално Свилајнац и Параћин

Објашњава да у Србији не може да буде јачих земљотреса од 6 степени по Рихтеровој скали зато што смо далеко од места где се генерише тектонски напон.

Београд није трусан

Ана Младеновић је истакла и да, када је у питању Београд, сама територија престонице није трусна. 

 - Најближа сеизмичка подручја су Мионица, Лазаревац, Ваљево, то је на неких стотинак километара од Београда и ту може да се деси земљотрес отприлике ове магнитуде као што је био у Румунији - каже Младеновић. 

Извор: Србија Данас/Блиц