НИ ПОСЛЕ ТОЛИКО ГОДИНА ЉУБАВ ПРЕМА ЗАНАТУ НЕ УМИРЕ: Владимир из Сомбора и дан данас прави СОДА-ВОДУ
Прву машину за прављење сода-воде у Сомбор је пре 115 година донео Владимир Крстић Цега.
Незаобилазни састојак шприцера и других освежавајућих пића на њој и данас производи његов унук, који не само да је наследио дедино име и надимак, већ и љубав према овом занату.
Прича која је оставила Србију у сузама, сада је још тежа: Преминуо Предраг ког је мајка Олга целог живота носила на леђима
ЗВАНИЧНО ЈЕ ПОЧЕЛО! Др Тиодоровић примио ТРЕЋУ ДОЗУ ВАКЦИНЕ: Имунизацију обавио у Нишу, познато за које цепиво се одлучио
СИТУАЦИЈА ЋЕ СЕ ЈОШ ПОГОРШАТИ? Ивануша: "Очекује се више од 3.000 заражених дневно следеће недеље"
Иако је загазио у осму деценију Цега и даље не само да прави соду, него и сервисира машине по целој Србији.
- Деда је био шустер, а баба Ката штеперка. Он је у Будимпешти изучио содарски занат и 13. марта 1906. у Сомбор је донео машину, на којој и данас радимо. Мој отац Бранко Крстић Цега, по коме се зове и мој син, наставио је да ради у дединој содари када се вратио из заробљеништва у Другом светском рату, а ја сам већ од девете године радио уз њега - прича Владимир.
- Соду је по вароши разносио коњима. За разлику од данас, правили смо на ручни погон, а ми као деца смо окретали велики точак. Сада то ради електромотор.
Сећа се Цега и како је пунио флаше соде и километрима гурао колица и разносио флаше, тада обавезно стаклене, по кућама и кафанама.
- Није било лако, један оријаш је четири килограма тежак. Али, мени је било задовољство - додаје содар, иначе по струци прецизни механичар.
- Међутим, када је отац преминуо мајка је затворила содару. Продала је једну машину и део флаша, али дедина машина је остала у шупи. Нико на њу није обраћао пажњу.
Све док нису дошле деведесете, "тужне и несретне" што би песма рекла. Требало је наћи додатни посао да би се подигло и отшколовало троје деце.
- Из шупе сам извукао стару дедину машину и четири месеца је поправљао. Тако смо поново покренули содару, коју сада води ћерка Биљана, јер сам ја у пензији - поносно показује дедину машину која их је све othranila.
Цегин мајстролук се врло брзо прочуо, а захваљујући њему од Суботице до Врања ради 46 содарских машина.
- Да би сода настала потребна је машина бућкалица, која има лепезе и прска. У бурету су лопатице које се мешају и ту је угљен-диоксид, под регулатором и притиском. Постоји и машина на дизне која распрскава воду и једини се са угљен-диоксиодом. Дедина машина је била бућкалица, али сам је преправио да буде на дизне - објашњава Цега.
- Савремене имају сатураторе, али нисам присталица тога, јер је то више сокарска машина и не постиже газираност.
ЗА ДОБАР ШПРИЦЕР И МЕДАЉЕ
Захваљујући знању и искуству Цегина содара је добитник више од 22 медаља и више пехара за квалитет, као и признања за очување и развој содарства и старих заната.