СПЦ ДАНАС ПРОСЛАВЉА ПРВОГ СРПСКОГ СВЕЦА: Од овог светитеља спас траже и Албанци!
Српска православна црква и њени верници славе Светог мученика Јована Владимира, кнез српски.
Свети мученик Јован Владимир, беше од рода кнежевског из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир, а отац Петрислав. Јован Владимир (990 - 1016) је од око 1000. до 1016. године био владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба.
Његова владавина се одвијала током дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства. Био је у савезништву са Византијом, што му није помогло да заштити своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу 1009/1010, а њега утамничио у Преспи, на југозападу данашње Македоније.
КОЛИКО НАМ ТАЧНО НОВЦА ТРЕБА ЗА КЛИМЕ? Ово су најједноставније методе како да уштедите новац за расхлађивање овог лета
АПЕЛ НА РОДИТЕЉЕ - ИЗБЕГНИТЕ ФАТАЛНИ ИСХОД! Једну ствар никако немојте радити у аутомобилу са децом током лета
НЕСТАБИЛНО ВРЕМЕ У СРБИЈИ: Рхмз издао нову погнозу - ево какаво нас време очекује у наредним данима
Према Љетопису Попа Дукљанина, Самуилова кћерка Теодора Косара је заволевши заробљеног кнеза молила оца да је уда за њега. Самуило је дао Косару за жену Јовану Владимиру, а затим свог новог зета вратио на дукљански престо, давши му при том да као његов вазал влада и северним делом области Драча.
Владимир је био познат као побожан, праведан и саосећајан владар. Владао је у миру, избегавши да се укључи у велики рат, који је кулминирао 1014. византијском победом над Самуилом. Самуило је недуго након тога преминуо, а на власт дође његов син Радомир. Но брат од стрица Радомиров, Владислав уби Радомира и поста владар 1015. године.
И Јован Владимир би подмукло убијен 22. маја 1016. по наређењу Јована Владислава. Обезглављен је на превару испред једне цркве у Преспи. Јован Владимир је сахрањен у Преспи. Две или три године након сахране његове мошти су пренесене у Дукљу, а око 1215. у Драч, где су остале до 1381.
Након тога су чуване у Манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана све до 1995, када су пребачене у Саборну цркву у Тирани, седиште Албанске православне цркве. Све до данашњег доба многи верници ходочасте до његових моштију, нарочито за његов празник. Реликвија везана за Светог Јована Владимира је и крст који је он држао у рукама када су га погубили.
Тај крст се вековима чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником града Бара.
На иконама се обично представља као краљ у владарском руху са круном на глави, са својом одсеченом главом у левој, и крстом у десној руци. Недуго по смрти признат је за свеца и мученика, са празником 22. маја. Он је први српски светац.
Од овог светитеља спас траже и Албанци. За њега се каже да је "словенски и албански штит" и да је израстао од Словена и српског рода и да је албански свети.