КАДА ЦРКВА ДОЗВОЉАВА КРАЂУ? Невероватан феномен - у питању су "оправдани" случајеви
Прича иде овако...
Иако цркве данас начелно заговарају слогу и међусобну сарадњу у прошлости то баш и није било тако. Током освајања територија, нарочити страх постојао је од скрнављења мошти светитеља од стране "неверника".
Зато се у прошлости, још и пре раскола хришћанских цркви, а нарочито после, део великодостојника залагао за пренос највећих хришћанских реликвија са Истока, где су напади војски других религија били чешћи, на Запад где би оне могле да се "с дужним поштовањем" чувају. Ако којим случајем то донесе и одговарајућу финансијску корист и престиж цркви, био би то само показатељ да је Божија воља правилно испуњена.
ПРВО ЈЕ БИЛА ВЕЛИКА РАЗВРАТНИЦА, А ПОТОМ МУЧЕНИЦА: Данас славимо свету преподобну Евдокију - све жене морају да ураде СЛЕДЕЋУ СТВАР за мир у кући
ПОЧЕЛА ТРЕЋА НЕДЕЉА ВАСКРШЊЕГ ПОСТА: Ово су правила којих се морамо придржавати - ево шта посебно треба ИЗБЕГАВАТИ
ОСВАНУЛИ ЈЕЗИВИ ГРАФИТИ НА СРПСКОЈ СВЕТИЊИ: Оскрнављена црква Успења пресвете Богородице - ништа им није свето!
Тако је у историји забележен и један, за цркву, прилично невероватан феномен – "света крађа", на латинском "фурта сацра". Реч је о "оправданим" случајевима крађе тј. преноса моштију светитеља из надлежности једне цркве у надлежност друге.
Прича иде овако - неком вернику у сну би се указао светитељ и рекао му како није срећан местом на коме се налази његово земаљско тело и жели да буде пренет негде другде. Како се обично, црква која има мошти не би добровољно одрекла реликвија, прибегавало се ангажовању трговаца који би онда, уз обећање Божије милости и још више, богате награде, кришом преносили мошти преко пола света у окриље друге цркве.
Један од најпознатијих случајева "свете крађе" свакако је пренос моштију Светог Марка из Александрије у Венецију где се и данас налазе. Трговцима из тог града у сну се јавио Свети Марко и рекао им да жели да његово смртно тело буде у њиховом граду. Они су се тада упутили у Александрију и из тамошње цркве украли мошти.
Како је Александрија у том тренутку била под управом муслимана, легенда каже да су трговци мошти свеца сакрили под свињско месо које су превозили. Једном када је контрола наишла, исламски цариници нису хтели да дирају овај товар и тако је Свети Марко завршио у Венецији.
Слична судбина задесила је и земаљске остатке Светог Николе које су, у време турских освајања, највероватније украли италијански пирати и из Мира у Малој Азији и пренели у Бари у Италији где се и данас налазе. На дан 22. маја хришћанство прославља помен на Пренос моштију Светог Николаја.
