СПЕКТАКУЛАРНА СРБИЈА ИМА И ОВО: Река која тече УЗБРДО!

река / Извор: Профимедиа/илустрација

Топлица, која пресеца плодни добрички крај и по којој и један округ у Србији носи њено име, у свом току има један занимљив феномен, толико посебан да ову реку чини јединственом.

Дољевачки крај по много чему је посебан, рецимо по бројности река, али и по њиховој специфичности.

Ово је НАЈТЕЖЕ ПИТАЊЕ на возачком испиту! Да ли ви знате ОДГОВОР? (ВИДЕО)

Када у школи почну да вам причају о колевци цивилизације, научите дете да професора пита ОВО (ФОТО/ВИДЕО)

Саопштење репрезентативних синдиката ЈКП „Паркинг сервис“ Београд

Наиме, река Топлица, која пресеца плодни добрички крај и по којој и један округ у Србији носи име, у свом току има један занимљив феномен, толико посебан да ову реку чини јединственом не само у овој области већ и шире.

Наиме, осматрајући ток Топлице са брда Хисар, јасно се може уочити да река у једном делу тока тече узбрдо.

То је појава која се у науци назива епигенија, а овој посебности Топлице ра Радио Копријан говорио је географ Ненад Мутавџић из Житорађе.

- Епигенија или епигентска долина јесте речна долина усечена у виши део терена, који је изграђен од отпорнијих стена упркос томе што се у непосредној близини налази терен изграђен од мекших стена, и дуг је и спор процес који пролази кроз неколико фаза. Наиме, на почетку река се усеца у меке стене и муљ. У другој фази, река долази до чврстих стена и лагано се усеца, значи прави бразду. У трећој, на крају, прави своје корито у стени, док у процесу денудације спира околни растресити материјал и некада дубинска стена сада је на површини. На први поглед у рељефу настаје необјашњива појава, речни ток је усечен у тврђе и више стене уместо у ниже и мекше - каже географ Мутавџић.

Овај природни феномен одувек привлачи пажњу, а приметио га је и Јован Цвијић, оснивач српске географске школе.

Домне епигеније имају долине Јужне Мораве у Сталачкој клисури, Западне Мораве у у Овчарско-кабларској клисури и ресаве код Деспотовца.

Ивична епигенија настаје усецањем долине у подножје планина, а такве су долине Сокобањске Моравиде код Сокобање, Груже код Кнића и Белог Дрима код Призрена. Ртаста епигенија постаје усецањем долине у стеновиту пречагу од отпорнијих стена у подини.

Долине овог типа су Грза код Параћина, Топлица код Прокупља. У нашем окружењу овог природног феномена има у Словенији на Сави, у Босни и Херцеговини на реци Пливи, у Црној Гори на Сушици код Берана.

Две топличке епигеније су у Прокупљу и то на малој удаљености. Прва је око брда Хисар, које је готово у самом центру града, а друга мања код брда Губа, која је према излазу из Прокупља ка Житорађи.

- Наиме, у прошлости, простор Топлице је у једном дужем временском периоду био под водом панонског мора. Након његовог повлачења, касније и повлачењем неогеног језера, остало је заравњено дно од глине и иловаче. Када је река Топлица потекла пре око 600.000 година, брзо је усецала језерско дно док није дошла до кристалних шкриљаца. Током више хиљада година, наставила је да се усеца у стене, спрала језерске наслаге и тако се јавила епигенија. Тако је Топлица усекла своје речно корито у више земљасто састављено од чврстих стена, према северу је остало ниже и мекше. И баш на том месту није успела да пробије корито, па је променила правац кретања. Фактички, река има два тока која су паралелна и зато када се гледа са Хисара, чини се да она тече узводно, што је оптичка варка. Она се само мало враћа уназад, као да узима залет - објашњава Мутавџић.

КО ЈЕ "ЛУКА КРАЉ" ИЗ СУБОТИЦЕ? Ево како је настао оглас о коме прича цела Србија