"СРБИ СЕ ОЗБИЉНО ИГРАЈУ СА ЗДРАВЉЕМ" Лекари упозоравају: Једну ствар никако НЕ СМЕМО да радимо на своју руку
Од вађења крви и нема толико штете
У Србији се ни пре пандемије није водила евиденција о дозама зрачења којима се пацијенти излажу на неком од медицинских апарата.
Тај податак се не уноси ни у медицински извештај, ни у историју болести.
С појавом короне, све је више оних који на своју руку одлазе да провере плућа на рентгену или чак скенеру. Колико је то опасно и да ли су лекари дужни да нас одврате од тога ако процене да нам није неопходно.
СВЕ ТАЈНЕ УЖИЧКЕ 15: Тито и Слоба живели у истој вили, 80 година касније наследник здања има важну поруку!
РАДЕ ШЕРБЕЏИЈА ОБИШАО СРБЕ НА БАНИЈИ: Потресен срушеним кућама и борбом за голи живот (ФОТО)
СРБИЈА БЛИЗУ МАГИЧНЕ БРОЈКЕ: Наша земља друга у Европи по стопи вакцинације, четврта у свету!
Бринемо за своје здравље, па неретко и без знања лекара контролишемо одређене параметре у лабораторијама.
Од вађења крви и нема толико штете, али у жељи да сазнамо да ли смо инфицирани или како болест напредује, на своју руку заказујемо и рентген или скенер плућа.
- Да не трче сваки час на то снимање јер ово је јонизујуће зрачење, оно је прилично опасно, оно не испари после тог снимања, оно се само надовезује, сабира се. Једноставно, ставови су за сада пре три месеца не радити контролу на скенеру или рендгену. У сваком случају, уколико клиничка слика захтева потребно је радити и раније наравно, али ако све иде неким добрим током онда не пре три месеца - каже др Владимир Дебељковић, специјалиста радилогије МР "Чукарица".
Постоје протоколи и лекари знају када који од ових прегледа треба радити.
- Оно што је грешка што смо ми приметили да људи иду већ првог другог дана на та радиографска испитивања али то нема никакве сврхе јер налаз је обично негативан у то време. Увек се прво уради рендген плућа, скенер се ради углавном код пацијената који су хоспитализовани, који се лече у болници. Ми у току хоспитализације радимо тај скенер на пријему, јер то су углавном пацијенти са средње тешком и тешком клиничком сликом. У току самог лечења радимо скенер уколико дође до неког наглог погоршања. Не треба радити тако често јер промене се споро повлаче нису из дана у дан него треба нек дужи временски период - истиче др Татјана Милошевић, начелница Одељења пулмологије КБЦ "Др Драгиша Мишовић".
И стручњаци за јонизујуће зрачење сматрају да су лекари ти који процењују ризик.
- Лекар мора бити обучен и јесте обучен да стави на тас две ствари ствари, ризик лоше дијагностике, ако немамо податак о томе шта се дешава у организму, који може директно и моментално утицати на исход леченај пацијента и ризика који можда некад у некој далекој будућности може да доведе до малигног обољења - наводи проф. др Милош Вићић, са Физичког факултета Универзитета у Београду.
Не постоји регистар о томе када смо и на каква све снимања ишли, зато лекару треба пријавити када је одређена дијагностичка метода рађена.
- Оно што би био можда неки практичан савет за неког ко је забринут за своје здравље када га шаљу на ЦТ јесте два ЦТ-а не морате се уопште бринути о последицама, ако вас шаљу трећи пут подсетите лекара да сте већ два пута били и он ће онда врлчо стручно и мериторно одлучити шта пшреваже, ризик од oddatne радијације или добробит те дијагностике коју изведе - објашњава Вићић.
Иначе, један РТГ плућа ће нас озрачити 0,2 милисиверта, ЦТ плућа - 7, а поређења ради, са око 2 милисиверта буде озрачена посада у авиону за годину дана просечног летења.