Срби, спремите се: Почиње велика провера становништва, ићи ће се од врата до врата
Републички завод за статистику, у сарадњи са Институтом за јавно здравље и Министарством здравља, покренуо је 1. октобра истраживање здравља становништва Србије 2025 у којем ће учествовати преко 10.000 грађана.
Републички завод за статистику (РЗС), у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије и Министарством здравља, првог дана октобра почео је реализацију истраживања здравља становништва Србије 2025, које се у Србији спроводи сваких шест година, а план је да у истраживању учествује нешто више од 10.000 грађана Србије.
У Србији се ово истраживање, које се спроводи у периоду октобар–децембар 2025. године, реализује по пети пут, а трећи пут према методологији Европског истраживања здравља – ЕХИС (Еуропеан Health Interview Survey).
Према речима директорке Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", проф. др Верице Јовановић, план је да се обиђе око 4.800 домаћинстава, односно да учествује више од 10.000 грађана.
- Значај овог истраживања је вишеструк, пре свега зато што даје податке о здравственом стању, коришћењу здравствене заштите, навикама и понашању становништва, а ти подаци су основа за креирање здравствене политике – поручила је др Јовановић.
Истраживање је почело 1. октобра, а до сада су анкетари обишли 2.120 домаћинстава и анкетирали нешто мање од 5.000 грађана, наводе из РЗС-а.
- Грађани разговарају са анкетарима РЗС-а и користе упитник “Анкета о здрављу”. Апелујем да будемо искрени када говоримо о нашем здравственом стању - додала је она.
Прво овакво истраживање спроведено је 2000. године, уз подршку Светске здравствене организације (СЗО) и УНИЦЕФ-а, а последња три циклуса спроводе се по методологији Европске уније.
Добијени подаци показују самопроцену здравља становништва Србије – колико смо физички активни, да ли користимо здравствену заштиту, колико често посећујемо дом здравља, да ли користимо превентивне услуге, као и како се односимо према старијима и лековима.
- Крајем следеће године биће познати коначни резултати, када ћемо моћи да видимо колико смо се променили од 2019. године, истакла је др Јовановић.
Држава прати навике, физичку активност и коришћење здравствених услуга
Министарство здравља сматра да је ово истраживање од кључног значаја.
Др Небојша Тасић, помоћник министра здравља и кардиолог, изјавио је да се Министарство ослања на податке из истраживања из 2019. године, јер су они репрезентативни и стандардизовани према принципима ЕУ.
- Ови подаци ће нам показати не само здравствено стање грађана, већ и њихов однос према сопственом здрављу. Они су кључни за планирање превентивних акција, као што су скрининг карцинома и борба против кардиоваскуларних болести - рекао је др Тасић.
Он је нагласио да се истраживање спроводи пети пут у Србији, што показује континуитет од 30 година, омогућавајући да се упореде здравствени параметри кроз три деценије.
- Постковид период додатно је повећао значај истраживања, јер је утицао на физичко и ментално здравље грађана. Упркос томе, Министарство здравља је, по речима Тасића, организовало здравствену службу међу најбољима у Европи током пандемије.
Он је истакао да су током пандемије истовремено постојале две "епидемије" - ковид и хроничне незаразне болести, попут кардиоваскуларних и малигних обољења, од којих у Србији умире сваки други, односно сваки пети становник.
- Због тога Министарство здравља спроводи низ превентивних акција како би очувало здравље становништва, нагласио је Тасић.
Закључио је да ће истраживање из 2025. године имати велики значај и за научна истраживања, јер живимо у времену у којем су тачни и проверени подаци од пресудне важности.
- Ово је време података, и ово истраживање ће нам омогућити да располажемо валидним информацијама - закључио је помоћник министра здравља.