БРОЈКЕ У ПАДУ, А СЛЕДИ ПЕРИОД СЛАВА И ПРАЗНИКА: Уколико дође до спајања зимског и пролећног таласа следи нам СМРТОНОСАН сценарио!

Кад сат откуца 15 часова потпуно је непредвидиво какве ће нас корона бројке сачекати. Оно што видимо у данима за нама након неколико месеци коначно је слика која буди наду да ствари иду добрим током. И док јуче, 11. новембра стиже податак о 3.998 заражених у дану сви се питају само једно - шта нам следи? По свој прилици, Србија хрли ка једном о три могућа сценарија.

Када је 28. септембра оборен рекорд по броју заражених са забележених 8.467 нових случајева сви су се надали да ће крива почети да пада. Међутим, ситуација је испала крајње неочекивана. Готово две недеље касније бројке су се задржавале на јако високом нивоу. Готово да није било дана (осим понеког дана викенда када је мање тестираних) када смо се спуштали испод 7.000 заражених у дану.

Тада су се и најеминентнији епидемиолози забринули шта се дешава са кривом, јер она је одступала од свих законитости епидемиологије.

- Овај вирус је заиста непредвидив и већини епидемиолога није јасан начин на који се понаша. Тренутна крива није класична биолошка крива - рекао је тада епидемиолог др Радмило Петровић пензионисани стручњак Института за имунологију и вирусологију "Торлак".

Како је он тада објаснио крива има један нормалан ток, расте, дотакне врх и онда настави да пада - тај процес траје два до три месеца.

- Међутим, ми сада имамо ситуацију да су се високе бројке задржале већ дуже време. Све се креће од шест до седам хиљада заражених. Крива је већ дуго равна на високом нивоу - навео је наш стручњак.

Ипак, од половине октобра, бројке су почеле благо да опадају. Већином су се бројке кретале око 6.500 до 7.000, са повременим скоковима изнад 7.000, што је епидемиолог Радмило Петровић назвао "назубљеном кривом".

У последњих недељу дана бележимо ипак реалнији пад, а крива поново почиње да личи на ону нормалну какву смо имали у неким ранијим таласима. Ако упоредимо бројеве од ове недеље оне су дан по дан мање 20 до 30 одсто у односу на исти дан претходне недеље.

Тако, пре недељу дана 3. новембра број заражених био је 6.726, а недељу дана касније 10. новембра та бројка је била 4.606, што је готово 32 одсто мање.

1.новембра заражено је било 5.896, а недељу дана касније 8. новембра било их је 4.348, што је готово 27 процената мање.

Ови датуми су само пример како крива показује да се ствари значајно мењају у последњих недељу дана. Ипак, остаје питање шта даље? У оптицају су три сценарија.

Израелски сценарио

Најбоље чему Србија свакако може да се нада је да се тренд опадања по 20 до 30 одсто из недеље у недељу настави. Тим темпом Србија би пред Нову годину могла да очекује бројку коју дуго нисмо видели - испод 1.000 заражених.

Томе у прилог иду новодонесене мере око ковид пропусница од 20 сати, али и ефекти вакцинисања бустер дозом у комбинацији са природним падом корона криве.

Такав сценарио подсећа на предвиђања у Израелу. Наиме, ова земља је након готово победе над короном у мају и јуну ове године у августу и септембру забележила рекордне бојеве заражених изазване новим делта сојем. Тако, 2. септембра Израел је имао рекордних 11.347 заражених, а бројке су се јако држале на високом нивоу - слично као и код нас.

Међутим, ефкасном применом треће дозе и природним падом криве, пред крај октобра бројеви су коначно пали испод 1.000 заражених.

Стручњаци предвиђају да би овим темпом Израел могао ситуацију са корона вирусом да држи под контролом до фебруара месеца, шест месеци од почетка примања бустер дозе вакцине.

Ипак, нико са сигурношћу у овом тренутку не може да тврди колико ће дуго ефекат треће дозе трајати.

Српски сценарио

Ипак, поучени искуством из прошлих таласа, а посебно оним најдужим који је трајао од октобра допрошле до марта ове године, Србија би могла да очекује и један други сценарио, нама већ добро познат који смо стога назвали "српски сценарио".

Ако погледамо прошлу годину за овај исти период седам дана након Аранђеловдана 21. 11. број случајева је био 7.041, да би после најмасовније славе у Срба Светог Николе бројка била преко 3.000. Јасно је да се вирус тада гасио и да је пик био за нама, али тада примећујемо једну занимљиву појаву.

Наиме, ако погледамо корона криву мало боље - упркос паду броја заражених правог предаха међу таласима заправо није било, па су се зимски и пролећни спојили у један веома дуг и изразито смртоносан талас који је трајао од почетка јесени до краја пролећа.

Тако, најмањи број између два таласа био је у јануару, али то нису биле бројке на које смо навикли када се гаси један талас и почиње нови. Нисмо имали дан да је број заражених био испод 1.000.

Истина, сада имамо вакцину коју нисмо имали у поменутом таласу, али истина је и да придржавање мера нама није својствена особина, а тек нам следе највећи празници - Нова година и славе, па је једна од опција управо да се бројеви спуштају до неких 1.000 до 1.500 да би онда бројке поново скочиле и произвеле један "подталас".

Британски сценарио

Ако изблиза погледамо криве, наша заправо највише личи на криву Велике Британије - нагли скокови и падови својствени су и овој земљи већ дуже време. Од почетка октобра број заражених у овој земљи није се спустио испод 30.000, а свакодневно број заражених расте и спушта се између 35 и 51.000 заражених и чини се нема тенденцију драматичног спуштања.

Последњих дана бројке су нешто ниже, а ли не претерано. Британска крива као да се заравинила, али на изузетно високом нивоу од 30 до 40.000, што је сценарио који не бисмо волели да се догоди и Србији.

Управо такав сценарио недавно је прогнозирао епидемиолог Радмило Петровић.

- Овај талас ће сигурно трајати до краја ове године. Ова необична кривуља полако ће се спуштати, али због зиме и већег броја људи у затвореном имаћемо повремено и пикове, односно повећања броја заражених. По мојој процени бројке ће ићи полако наниже, биће и сличних као сада, али нећемо имати више од 10.000 заражених - каже епидемиолог у пензији проф. др Радмило Петровић.

Он је појаснио да да ће то бити једна како је назива "назубљена кривуља" са тенденциијом спуштања, али не и без повремених повећања.

- Зима, односно хладно време, ове године је кренуло нешто раније. Људи се греју, улазе у затворен простор, ако на то додамо и прославе... Ни тренутна метеоролошка ситуација нам не иде у прилог. Не знам какве су прогнозе за децембар - појашњава овај стручњак.

Стручњаци не могу да прогнозирају

Ипак, на крају, колико је ситуација са корона вирсуом широм света, али и у нашој земљи непредвидива показује и то да се епидемиолози недељама уназад не усуђују да кажу шта можемо очекивати.

Када је епидемиолог и члана Кризног штаба Бранислав Тиодоровић упитан за то када ће овај талас проћи, да ли ће то бити за месец или два, он је кратко одговорио.

- То се не зна. Нема тог научника који ће прецизно моћи да каже - навео је он.

Без прогноза је остао и епидемиолог Предраг Кон.

- Упорно сам причао да једино шта човек може засигурно рећи јесу наредне две недеље. Стојимо стабилно на високом нивоу и не види се тренд опадања и мислим да се неће видети све док се не уведу ове мере и значајно повећа обухват вакцинације. Уколико ми то успемо да урадимо до Нове године доста тога нам зависи и шта ће бити са грипом - рекао је тада епидемиолог.