СРБИЈА ПРАВИ ЛЕК ПРОТИВ КОРОНАВИРУСА? "Мали народ" ће помоћи ЧИТАВОЈ планети!

Вирус / Извор: Фото: Профимедиа/ СД Илустрација

Тачно се зна ко треба да се смести у карантин, ко у Инфективну клинику, а ко да буде под здравственим надзором

Најактуелнија тема у последњих месец дана дефинитивно је нови коронавирус који је однео више од 400 живота у Кини одакле је и поникао, али и два ван ње.

У мору тужних, из ове земље стижу и охрабрујуће вести да је стотину Кинеза излечено од нове вуханске болести уз помоћ постојећих лекова.

Професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог каже да је у неколико озбиљних медицинских часописа већ објављено да су неки Кинези излечени и да су коришћени лекови, доста познати у терапији ХИВ инфекције, а који су дали ефекта.

- Такође, алфа интерферон је тај који може да помогне у лечењу пацијената. Први резултати су показали да они дају ефекте, што отвара могућност за примену и других лекова док се не пронађу специфични медикаменти који би били баш за коронавирус - објашњава професор др Тиодоровић.

ШТА ТАЧНО КОРОНАВИРУС РАДИ ЉУДСКОМ ТЕЛУ? Не напада САМО ПЛУЋА, постоје ТРИ ТЕОРИЈЕ о настанку ОПАКЕ ПОШАСТИ

ХИТНА евакуација српских држављана из Кине

КИНЕЗИ ИЗ ВУХАНА БИЛИ У БЕОГРАДУ Група од 29 туриста јуче и данас боравила у нашем главном граду

У неким нашим медијима појавила се информација да ових лекова нема и да Србија није спремна за долазећи вирус.

Професор Тиодоровић, који је, наводно, то рекао, то демантује и подсећа да у овој ситуацији свако треба да ради свој посао професионално, па и медији.

Бранислав Тиодоровић / Извор: Фото: Youtube/Printscreen/ ТВКоперникус

Србија зна да направи лек који помаже

Објашњава да Србија интерферон може да произведе као што је то некад радила.

- Шокиран сам. То не доприноси ни информисању, нити напорима који се чине да би се припремили за могућу појаву сумњивих обољења или оболелих од коронавируса. Сигуран сам да наше здравствене службе, које за то одговарају, прате ово што се дешава и покушавају да обезбеде то што нам треба. Интерферон су некада производили Институт за трансфузију крви и Институт "Торлак", па није немогуће да покушамо поново да урадимо тако нешто - каже проф. др Тиодоровић и додаје да уколико Институт за трансфутзију и "Торлак" имају ресурсе, поново могу да произведу интерферон:

- Не треба очекивати да он може да реши проблем, али може да помогне да се сузбије инфекција. Интерферон се, иначе, користи код других вирусних обољења као што су хепатитис Б и Ц. Нешто што смо сада радили можемо и сада да покушамо.

коронавирус / Извор: коронавирус

Да не буде забуне, ниједан од ових лекова, како објашњава саговорник, не уништава вирус.

- Таквих у свету нема уопште за разлику од бактеријских инфекција за које имамо на располагању антибиотике. Ови лекови имају вирустетско дејство а то значи да они заустављају репликацију односно умножавање вируса што може да допринесе да се зауставе тешки симптоми, затим да се болест доведе до границе контролисаности. Поред тога, ту је и симптоматска терапија која скида температуру и олакшава дисање - наводи проф. др Тиодоровић.

Он каже да је наш здравствени систем спреман за прве оболеле, и истиче да наши лекари раде по алгоритму који је издао Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", а који представља поступак како треба да се понашају лекари ако се појави сумњиви случај, како ако неко нема симптоме а био је у зараженом подручју, у контакту са оболелима...

- Да је наш систем здравствени реаговао благовремено, говори оцена Светске здравствене организације да је Србија предузела све мере које су биле неопходне да би се припремила за могућу појаву обољења. Људи који раде на овоме имају велико искуство из разних епидемија које су се дешавале на подручју наше земље и шире, па према томе знају шта треба да раде. Алгоритам који је "Батут" припремио омогућава им да знају шта треба да раде у сваком моменту, и да сви буду спремни за препознавање првих могућих сумњивих обољења или оболелих, као и да то беспрекорно функционише и на аеродромима и на копненим прелазима - објашњава он.

контрола / Извор: Профимедиа

Рад по алгоритму

Тачно се зна ко треба да се смести у карантин, ко у Инфективну клинику, а ко да буде под здравственим надзором. Објашњава у чему је разлика.

- Карантин подразумева смештај особа које су здраве, а код којих је могуће у року од 14 дана, колико траје инкубација, да се појаве симптоми обољења. То су особе које су биле у зараженом подручју или биле у контакту са неким оболелим. Ако се појаве први знаци они се смештају у хоспитал односно изолацију. И за хоспитализацију, а то је алгоритмом предвиђено, постоји процедура. Потребно је да оболели само позове број који је увело Министарство здравља. На адресу где се пацијент налази долази епидемиолог са другим особљем, и превози пацијента или у изолацију или на клинику - каже проф. др Тиодоровић.

Здравствени надзор, под којим су се нашли туристи из Вухана који су прошли кроз Србију приликом пропутовања Балкана, је нешто сасвим другачије. Он се спроводи над људима који дошли из заражених подручја а који су потпуно здрави, чији тестови нису показали присуство корона вируса, и немају никакве симптоме.

- Таквим особама се у току периода трајања инкубације док бораве у нашој земљи саветује да што мање контактирају са другим људима и да се дневно јављају лекару ради провере њиховог здравственог стања.

На питање, имамо ли ми смештај који евентуално може да се претвори у карантин као што је у Француској то урађено са Центром за одмор у Марсељу, и као што су подно Авале смештани мигранти оболели од резистентне туберкулозе, он каже да је ангажовање таквих капацитета било предвиђено и током пандемије свињским грипом А(Х1Н1).

- Клинике су предвиђене, пре свега у великим градовима, да се у њих сместе они који показују знаке оболења. Оне служе за хоспитализацију болесних. А сви они који треба да иду у карантин, смештају се у одговарајуће објекте - то могу да буду капацитети хотела, други објекти где се могу сместити људи да могу да бораве 14 дана - каже он.

ТРАГЕДИЈА! Дечак (8) преминуо у Клиничком центру због грипа!