Српкиња отишла у Швајцарску да ради као чистачица: Зарадила шест плата за месец дана, а онда се десио ШОК
Када ме је тетка пре пар година позвала да одем код ње у Швајцарску, где више од 30 година ради као чистачица у зградама али и код многих буржуја, прво сам била скептична јер сам знала како се овде понашамо према женама којима је посао да стамбени простор држе уредним и чистим - започиње своју исповест жена из Србије.
Код нас влада мишљење да је посао чистача деградирајући и понижавајући, а признаћете да се према овим људима не понашамо како заслужују, што ме испрва обесхрабрило и навело на размишљање дали да прихватим ову понуду.
Ипак, после дужег размишљања, знајући да у Београду, а поготово у родном Свилајнцу, нећу ускоро наћи посао јер само што сам била завршила факултет, спаковала сам кофер и упутила се у предивни Монтре на Женевском језеру. У шест ујутру зазвонио је сат, ја сам обукла неке старе тренерке и кренула са тетком на "посао". А онда су почела да се нижу изненађења.
Договор је био да јој помажем око месец дана, док је теча на одмору у Србији. С озбиром да она нема возачку дозволу, требало је да је одвозим и довозим где треба и да са њом одржавам неколико зграда у овом туристичком месту, где све одише чистоћом и свежином.
Монтре је предиван градић на Женевском језеру, у француском делу земље, познат по томе што се тамо одржава Џез фестивал. Туриста на сваком кораку, са једне стране предивно језеро, а са друге виногради и воћњаци. Право место за одмор и уживање, осим ако тамо не одете да бисте радили.
Зашто то радите, људи, аман?! Мемедовић ШОКИРАО СРБИЈУ селфијем (ФОТО)
Иако сам ово искуство стекла пре пар година, никада нећу заборавити мој шок првог радног дана.
На посао смо стигле у 7 и требало је до 12 да очистимо једну вишеспратницу. Чим сам ушла унутра схватила сам да је зграда већ чиста. Знајући да су Швајцарци врло уредни и да све држе под конац, схватила сам да ћу се већи део дана смарати јер посла скоро да нема.
Док сам брисала најчистије прозоре које сам до тада видела, тетка се изгубила негде у згради. Рекла ми је да ако ме неко нешто буде питао, само кажем да сам са њом и да јој помажем.
И док сам размишљала како ће ми време споро пролазити у послу, чула сам мушки глас како ми се обраћа на француском. Схватила сам само да ми се обратио са "госпођице".
Љубазни старији декица наставио је да ми прича нешто са осмехом, када сам ја најзад изустила како "не разумем француски и да ми је тетка ту негде у згради".
А онда ме је питао да ли знам енглески или немачки. И онда смо почели да причамо.
Човек који ме је први пут видео у животу и за ког сам ја "обична чистачица" интересовао се колико имам година, који факултет сам завршила, како ми се допада Швајцарска.
Сазнала сам да он годинама живи у згради, буквално откако је моја тетка одржава. Можда никада пријатнији разговор нисам имала у животу. У једном тренутку појавила се и тетка, а ја сам сазнала да он зна пуно о њеној породици, питао је за здравље и како су јој деца.
Када је љубазни декица отишао, питала сам тетку да ли су сви "овако љубазни као он".
- Наравно да јесу, сви се јаве, поздраве те иако те први пут виде, њима није "испод части" да причају да чистачицама иако су многи од њих доктори, банкари, успешни бизнисмени и слично - објаснила ми је тетка.
И сама сам се убрзо уверила да је то истина. И други станари су ме сваки пут поздравили љубазно, неки од њих су чак пробали и да размене неколико речи са мном. Била сам запањена.
Па у Београду људи једва да кажу "добар дан" а камоли да уђу у неку конверзацију са чистачима. Знам да ја нисам таква, увек се јавим, али ништа више од тога. Шта ја имам да причам са непознатим људима.
Након почетног шока, дошао је ред да се зграда усиса. Ствавила сам усивач на леђа и наставила са својим послом.
А онда је дошло 12 сати. У подне сви прекидају са радом и одлазе на једночасовну паузу за ручак. Вратиле смо се у стан, ручале и након кратког одмора отишле у један приватан стан.
Власници су били неки буржуји Енглези. Тетка ми је објаснила да је пун град богаташа из Лондона јер тамо ваљда не плаћају велики порез као у својој земљи. Ок, сконтала сам да се све врти око новца, али нисам дубље улазила у детаље.
Петособни стан налазио се на последњем, петом спрату, са огромном терасом са погледом на језеро. Већ сам видела себе како испијам кафицу и гледам бродове који плове језером, али сам брзо морала да се вратим у реалност.
Ок, и овај стан је чист по мојим стандардима, шта ћемо сад да радимо?
- Не брини, увек има посла, чини се да је чисто, али они воле да буде све савршено чисто - објаснила ми је тетка.
Дала ми је крпу и рекла да обришем прашину, али да пазим да све вратим на место како је било. Наравно, нико не воли када му размешташ ствари по кући.
Никада нећу заборавити када ми је рекла да усисам неки тепих, који је по мом мишљењу, требао одавно да се баци. Био је полураспаднут.
- Само пази на те ресице, тепих је стар стотину година и веома је вредан - упозорила ме је она.
Са послом смо завршиле око 17 сати.
Долазиле и ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ: Београдска проститутка открила ко су јој клијенти и какве УСЛУГЕ траже
После две недеље, већ сам се била сморила. Сваког дана смо радиле све једно те исто, прељубазни Швајцарци већ су почели да ме смарају, мрзело ме је више и да причам са њима, иако су наставили да ми се обраћају са "госпођице" и да се занимају о мени.
После 19 сати у граду скоро да ништа не ради, па ако желите да купите нешто слатко, то једино можете да урадите на бензинској пумпи која уопште није била близу нашег стана.
Схватила сам да Швајцарци, барем у овом граду, практикују да једном недељно одлазе у набавку и да купе све што им треба за седам дана. Како ја да знам шта ће ми се јести за два или пет дана?
Издржала сам једва месец дана, сећам се да сам се последње недеље и разболела јер сам једва чекала да се вратим кући.
Да ли сам погрешила што нисам остала тамо? Можда бих сада имала бољи посао, већу плату? Знам да сам за тих месец дана зарадила више пара него што зарадим у Србији за шест месеци.
Увек ћу се ово питати и никада нећу знати прави одговор.