СРПСКИ ЛЕКАРИ ГАНУТИ ПОДРШКОМ ГРАЂАНА: Победићемо заједно, пораз није опција

Полицијски час као једна од мера у борби против вируса корона почео је у Србији у уторак 18. марта у 8 сати увече - аплаузом! Громогласним за све оне на првој линији одбране против невидљивог непријатеља, за лекаре, епидемиологе, медицинске сестре, техничаре, лаборанте...

И док смо им ми сж наших прозора и балкона аплаузом одавали почаст и послали подршку за све што раде, они су били у ноћној смени на својим радним местима или су се враћали кућама после још једног напорног дана. Многи нису ни били свесни да се на хиљаде дланова удружило управо због њх.

Тако је и директорка Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут", Дарија Кисић-Тепавчевић, синоћ била збуњена чудном појавом која је допирала с прозора стамбених зграда, док се она враћала с посла.

- Нисам знала да се тако нешто планира или организује. Баш у том тренутку сам се улазила у кућу и изненадила сам се, питала сам се шта значи тај аплауз. Касније кад сам чула, много ми је значило, срце ми је било пуно! Оно што ме посебно радује јесте што та њихова подршка има и више значење - то значи да су људи сада у кућама, где се и саветује да буду, значи да су разумели каква је ситуација, да је то потребно како бисмо победили корона вирус, да је потребно да се стрпе - каже Кисић-Тепавчевић.

Хоће ли ово све дати резултате? Њен одговор улива наду.

- Ја сам иначе по природи оптимиста, а и сада, када се сагледа реална слика. Наравно, очекује се већи број заражених, а ефекти ове самоизолације и свих мера које су предузете очекују се за неких недељу дана. Сигурна сам да радимо оно што је најбоље. Искуства из Кине и Јужне Кореје, земаља које су имале највише случајева корона вируса и примењивале управо овакве мере, дале су резултате у року од пет недеља - закључила је Дарија Кисић-Тепавчевић

Медицинска сестра Вера Гладовић из Шапца поштовање своје професије осетила је небројено пута за две деценије рада, а синоћ су јој сузе текле управо због поноса и захвалности својих суграђана.

Посао у ком се мешају људска патња, немоћ и хуманост, саставни су део њеног радног дана. На Интерном одељењу живот је неизвестан као у било ком другом где се он бори против смрти. Ту битку овде понекад губи, иако су и Вера и њене колеге и колегинице увек на бранику живота. А да други умеју да поштују њену доброту, доказале су њене комшије у среду 18. марта у 20 часова громогласним аплаузом.

- Ја живим ван града, тако да нисам знала шта се догађа у стамбеним насељима. Међутим, моје комшије позвале су ме на спиркефон и почеле да аплаудирају. Кренуле су ми сузе. Онда су ми понудили да мој син буде код њих док све ово не прође. Јутрос ме је позвала моја другарица и питала да ли сам чула аплауз. Рекла ми је: "Ја сам синоћ с балкона аплаудирала за тебе". Поново сам се расплакала – прича Вера, која је позната у Шапцу по свом хуманитарном раду.

Др Мирослав Селаковић, начелник Одељења за физикалну медицину и рехабилитацију у Општој болници Ужице, каже да је аплауз који су упутили грађани Србије медицинарима доживео као подршку целој струци.

- Тај аплауз пре свега заслужују медицинске сестре, јер оне су прве на удару, оне су те које морају припремити и неговати пацијента, највише су изложене ризицима. Надам се да ће се у овим тешким данима, када сви медицинари дају све од себе да се зараза сузбије, променити однос многих грађана према нашој струци која је веома често ниподаштавана и вређана. Такође, надамо се да ћемо проблем са корона вирусом, који ће изгледа бити дуготрајан, пребродити - каже др Селаковић.

Специјалиста социјалне медицине др Зорица В. Драгаш из Суботице заплакала је када је чула аплауз суграђана.

- Знала сам да се организује аплауз, али сам кући стигла непосредно пред полицијски час и сметнула сам с ума. Тргла сам се када чула звук аплауза и истог часа кренуле су ми сузе. Помислила сам да ли је ово могуће и почела сам да аплаудирам за наш народ и за све што треба још да издржимо. Много сам дирнута овим гестом, али сам изузетно захвална свима који воде рачуна, поготово сада, о здрављу. Медији су ме одушевили због тога што често понављају препоруке – каже др Зорица В. Драгаш.

Уз досадашње радне обавезе др Драгаш од почетка пандемије дежура у кол-центру Завода за јавно здравље у Суботици и пружа подршку и даје савете свима којима је то потребно.

- Док је трајао аплауз сетила сам се и оних ноћи када су се сирене оглашавале и ноћи без струје када се с тераса видео само жар цигарета. Можда то није сада тема, али све ми то пролази ових дана кроз главу. Подршка је јако важна, али посао који ми радимо је нешто што се за нас подразумева. Ми живимо с тим, за то смо се и припремали! Никада не постављамо себи питања, него радимо оно што је нама примерено у том моменту. Али, свака част и народу! Јер, какав си човек такав си и лекар, новинар, свештеник, учитељ... - поручује докторка.

Др Александар Николић, специјалиста анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије, у Клиничком центру Ниш, синоћ у 20 часова био је код куће и гледао и слушао аплауз који долази од људи који су препознали шта је то што здравствени радници чине за све нас.

- Ово је тренутак када сви морамо бити на висини задатка и верујем да све моје колеге пред собом имају један циљ – спасавање људских живота. Људи су препознали наше залагање и труд, а нама то значи у смислу да нам даје ветар у леђа у овим временима када се боримо с епидемијом. Хвала свима што су уз нас и што нам пружају подршку - поручио је др Николић.

Андријана Златковић, медицинска сестра, Клиничког центра Ниш, такође је била у свом дому када се заорио аплауз подршке. Била је, каже, изненађена.

- Сваки вид подршке је за нас подстрек, и заиста сам пријатно изненађена аплаузом од синоћ. Када су овакве ситуације у питању, није нама лако, али то је наш посао, то је наш позив и ми не размишљамо пуно о томе шта и како ћемо. Одговорно и посвећено приступамо послу. Аплауз је био леп, гледала сам, била сам код своје куће и заиста сам пријатно изненађена. Хвала свима - каже Андријана.

В. д. директора Клиничког центра Војводине проф. др Едита Стокић изразила је захвалност свим грађанима који су синоћ у 20 часова били на прозорима и балконима својих домова и тапшањем дали подршку свим медицинским радницима у Србији.

- Овакав гест грађана, наравно побуђује најтоплије емоције, топлину око срца у овим тренуцима и наравно даје снажан подстрек, снагу и мотивацију у извршењу бројних задатака и активности које нам је ова ситуација додатно наметнула. Хвала грађанима на овој подршци која нам пуно значи и молимо их да нам помогну тиме што ће најстрожије поштовати и спроводити мере превенције и даљег обољевања од инфекције корона вируса – изјавила је проф. др Едита Стокић.

Директор Дома здравља "Нови Сад" др Веселин Бојат рекао је да је њега и његове колеге дубоко дирнула синоћна реакција грађана који су у знак подршке медицинским радницима у 20 часова аплаудирали са прозора и тераса својих домова.

- Још синоћ сам разговарао са својим колегама о томе и сви смо били дубоко ганути том идејом. Био сам се скроз најежио и давно се нисам тако поносно осећао ни ја, а колико чујем, ни моје колеге. Неке колегинице су чак и плакале како сам чуо када су излазиле на крају смене. То је управо оно што нам је требало и то је на неки начин храна која нам даје снагу да наставимо борбу. Имамо несебичну подршку града и целе државе, али је управо овај аплауз оно што нам је требало – прича поносно др Бојат.

Каже и да је Дом здравља "Нови Сад" савесношћу и добром организацијом својих запослених практично успео да "купи" време које је некима било потребно да крену у борбу.

- Посете лекарима смо свели на минимум, обезбедили смо довољан број телефонских линија за саведотавну помоћ па имамо ситуацију да нас зову и из других градова. Први у Србији смо отворили амбуланту за респираторне инфекције за пацијенте за које се сумња да су заражене корона вирусом а свакодневно добијам позиве колега који захтевају да остају дуже на послу, да се ангажују ван радног времена и да користе и сопствена возила за кућне потребе. Изузетно сам поносан на колеге а сви заједно смо поносни на наше суграђане који су препознали наше напоре да им помогнемо – каже др Бојат.

Аплаузи који су одјекнули Србијом као знак солидарности са медицинским радницима један су од гестова који се покрећу када можемо да се поистоветимо са ситуацијом. Иницијатива је покренута на друштвеним мрежама с идејом да се на овај начин и Србија захвали лекарима и медицинским техничарима и сестрама, а потекла је из европских земаља у којима је ситуација због корона вируса критична.

- Јако је позитивно што се неко досетио да на овај начин подржи медицинске раднике и што се људи солидаришу. Због изолације је људима веома битан осећај припадности, поготово онима који су склони страху и паници. На овај начин им се умањују страх и паника, јер виде и друге људе око себе, или чују њихов аплауз, и схватају да су заједно у акцији – каже психолог Драгана Ћупурдија.

Предлаже да ако акција подршке аплаузима буде настављена док траје ванредно стање, подршка може бити упућена и неком другом, рецимо свима који су старији од 65 година и поштују забрану изласка.

Аплаузе у 20 сати пореди с бомбардовањем, када су људи такође били солидарни.

- Људи сада објављују своје профил фотографије с поруком "Остани код куће". То је исто један вид солидарности. Тако се позивају они који су мање савесни да се придржавају мера – каже Ћупурдија.

Западна цивилизација се често сматра цивилизацијом у којој свако мисли на себе, каже психолог, али је пандемија корона вируса учинила да се то промени.

- Читала сам чланак о томе да људи у Кини носе маске да не угрозе друге, а не да заштите себе. А овде се стално истиче индивидуалност и а мало се људи брину о заједници. Сада, и аплаузом и путем друштвених мрежа, види се да људи ипак осећају да припадају заједници и да нису сами, а то је битно – поручује и додаје да информације из медија имају често пресудан утицај и у задње време су медицински радници били на удару, међутим, сада, када се приказује њихова борба, људи имају потребу да им се захвале и одуже.