ШТА РАДИТИ АКО ЈЕ ОСОБА ЗА КОЈОМ СЕ ТРАГА СТРАНИ ДРЖАВЉАНИН ИЛИ АКО СЕ ИЗНЕНАДА ПОЈАВИ? Адвокат дао одговоре на важна питања
Особа која је нестала, после извесног времена проглашава се мртвом, а период након којег то може да се уради зависи од околности под којим јој се изгубио траг
Особа која је нестала, после извесног времена проглашава се мртвом, а период након којег то може да се уради зависи од околности под којим јој се изгубио траг. Адвокат Жељко Павловић објашњава да се тако, по Закону о ванпарничном поступку, особа која је нестала у бродолому, земљотресу, пожару, саобраћајној незгоди, проглашава преминулом након 6 месеци од престанка опасности, она која је нестала у ратним околностима након годину од престанка ратних дејстава, а остали ако о њима нема 5 година вести, а старији су од 17 година.
ДАНАС СЕДНИЦА КРИЗНОГ ШТАБА - ШТА ЧЕКА СРБИЈУ? Ово су епидемијске мере о којим ће се расправљати
ПОСЛЕ ЈУТАРЊЕГ МРАЗА И МАГЛЕ СЛЕДИ СУНЧАН ДАН: Ево какво нас време очекује за викенд
ОТАЦ ЖЕЛЕО ДА САЗНА КАКВА ЈЕ СИТУАЦИЈА АКО ЈЕ ТЕЛО У ВОДИ! Чувени херој са Дунава: Све упућује да је Матеј потонуо с телефоном
У случају да се ради о страном држављанину, који је нестао на територији наше земље, њега мртвим може прогласити и наш суд а може и суд друге, односно земље чији је држављанин. У том случају, наиме, "пита се" и Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља. Наиме, у том случају није меродаван само наш Закон о ванпарничном поступку већ морају да се поштују и елементи иностраности. У теорији је могуће да је меродаван наш суд али да се суди по праву неке друге државе.
Четири услова за подношење предлога да се неко прогласи мртвим
- Сам поступак проглашења несталог лица за умрло и доказивање смрти је регулисан одредбама Закона о ванпарничном поступку Републике Србије и креће од члана 56. па надаље. У члану 57. регулисано је када се неко лице може прогласити за умрло. Наведени су сами разлози када је то могуће. Један од основних услова је да се о том лицу које се жели прогласити за умрло, да о његовом животу за последњих 5 година није било никаквих вести а од чијег рођења је протекло 17 година. Затим, о чијем животу за последњих пет година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу. Све то мора бити у предлогу за проглашење неке нестале особе за умрлу специфицирано и образложено. Кад кажемо вести, мисли се на званичне а не на рекла-казала, те ствари нису меродавне за суд - објашњава Павловић и додаје:
- Затим, следећа ставка која би могла да дође у обзир да се лице прогласи за умрло јесте да је оно нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или било каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за 6 месеци од дана престанка опасности. То су ванредни догађаји који сами по себи доносе смрт неког лица. Следећи услов је да је то лице нестало у току рата или у вези са ратним догађајима а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од дана престанка непријатељстава.
Рокови за лица којих нема пет година, рачунају се од дана када је по последњим вестима нестали несумњиво био жив, а ако се тај дан не може тачно утврдити, ти рокови почињу тећи завршетком месеца, односно године у којој је нестали по последњим вестима био жив - пише Telegraf.rs.
Ко и како подноси предлог
Предлог за проглашење несталог за умрло може поднети свака особа које за то има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац.
- Предлог мора да буде образложен у смислу свих чињеница о којима сам говорио. Предлог може да поднесе особа које има непосредни правни интерес а може и јавни тужилац, а о предлогу одлучује суд. Суд након пријема тог предлога одређује несталом лицу стараоца, а то може бити и најчешће је неко из Центра за социјални рад. И, даје се оглас у Службеном гласнику и оставља рок од 3 месеца у коме ће се навести околности случаја - позвати нестало лице, као и свако друго које зна нешто о његовом животу, и да се то без одлагања достави суду. Након истека тог рока, суд одлучује по предлогу - објашњава адвокат Павловић.
Према његовим речима, ако је нестала особа страни држављанин, нема ни пребивалиште а ни боравиште у нашој земљи, онда се мора укључити и Закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља.
Шта ако је нестала особа страни држављанин
- Јако је важно да правимо разлику који је суд меродаван, а које је меродавно право. Начелно, у теорији може да се деси да је меродаван наш суд али да ће суд у Београду примењивати право неке друге државе. Ако узмемо, на пример, Хрватску, по члану 16 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, меродавно је оно право чији је држављанин особа у тренутку нестанка. Дакле, меродавно је хрватско право.
- Даље, у члану 78, Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља каже се да је наш суд искључиво надлежан за проглашење несталог лица за умрло који је наш држављани. Али, има једна ствар у ставу два тог члана, а он каже - каже пред судом Савезне републике Југославије може се по нашем праву доказивати смрт страног држављанина које умрло на територији Савезне републике Југославије. Тај закон је донете у време старе Југославије. По том члану могло би се пред нашим судом доказивати смрт страног држављанина - каже Павловић.
Ту би, како наводи, морало врло пажљиво приступити, јер претпостављам да је исти овај закон у Хрватској, с обзиром на то да је донет док је трајала стара Југославија.
- С обзиром на формулацију става првог члана 78 који каже да је суд Србије искључиво надлежан за проглашење несталог југословенског држављанина умрлим, без обзира на то где је имао пребивалиште, ако би у Хрватској постојала одредба да је њихов суд искључиво надлежан, онда би се судило пред хрватским судом. Али, наш Закон по ставу 2 истог члана 78 дозвољава пред нашим судом. Цитирам га још једном - пред судом Србије може се по праву Србије доказивати смрт страног држављанина који је умро на територији Србије. Дакле, постоји могућност - објаснио је Павловић.
Шта ако се нестали појави?
Он каже да најчешће сродници подносе предлог да се неко лице прогласи мртвим.
- Врло често се дешава да због неких аспеката наследно правних, имовинских... најчешће сродници - родитељи, браћа, деца, сестре подносе захтев да неко лице буде формално проглашено за умрло. Јер, ако је Петар Петровић нестао и има 5 станова у Београду, докле год се не донесе извод из матичне књиге умрлих не може се одрадити оставински поступак за њега а да би се донео извод из матичне књиге умрлих мора се одрадиту у ванпарничном поступку проглашење несталог лица за умрло - објашњава Павловић.
Како се наводи у Закону о ванпарничном поступку, по протеку рока од три месеца од објављивања огласа у Службеном гласнику Републике Србије, ако се нестали не јави и нема трага да је у животу, суд ће заказати рочиште на које ће позвати предлагача и стараоца несталог лица и извешће потребне доказе. Ако утврди да је испуњен неки од услова из члана 57 овог закона и да резултати целокупног поступка поуздано указују да нестало лице није живо, суд ће донети решење којим ће прогласити да је то лице умрло.
У решењу којим се нестало лице проглашава за умрло означиће се дан, а по могућности и час, који се сматра као време смрти несталог. Као време смрти сматраће се дан за који се изведеним доказима утврди да је нестало лице умрло, односно дан који нестало лице вероватно није преживело. Ако не може да се утврди тај дан, сматра се да је смрт наступила првог дана по истеку рокова из члана 57 овог закона.
Ако се лице проглашено за умрло лично јави суду, суд ће, пошто утврди његов идентитет, без даљег поступка своје решење о проглашењу тог лица за умрло укинути.