Старост је женског рода: У старијој популацији бројније су жене и дуже живе
Старије жене у Србији су једна од најугроженијих група у данашњем друштву. Генерација данашњих бака има слабије образовање и неповољан статус, али лакше подносе кризне ситуације.
Старост је женског рода - синтагма која се све чешће користи не само као граматички појам, већ и због чињенице да жене живе дуже него мушкарци и да је њихов проценат већи у најстаријој популацији. Кад је Србија у питању, старе жене спадају у једну од социјално најугроженијих група, па статистичари неретко користе појам "феминизација старости и сиромаштва".
ЗА ПРИМЕР СВИМА! Ови млади људи су ХЕРОЈИ БАЛКАНА, а њихова прича ће вас одушевити
СЛИКА КОЈА ЋЕ ОБИЋИ СРБИЈУ! Погледајте емотивни сусрет деде и унука после месец дана изолације (ФОТО)
НАЈБОЉЕ СРЕДСТВО ЗА ИМУНИТЕТ КОД СТАРИЈЕ ПОПУЛАЦИЈЕ: Сви га имамо у кући, а један је од најважнијих минерала
Данас је скоро петина женског становништва у нашој земљи старија од 65 година, док је код мушке популације удео старих 15 одсто. Подаци из последњег пописа кажу да жене просечно живе око пет година дуже, и зато причамо о "женској старости".
Очекивано, трајање живота жена је 78, а мушкараца 73 године. У развијеним европским земљама оно је 87 према 84 у корист дама. Занимљиво је и да више старијих припадника женског пола него мушког живи у Београду, Војводини и градовима, док је супротно у источној и југоисточној Србији. Разлог су миграције.
- Много је фактора због којих жене живе дуже, али два су најбитнија: биолошка условљеност и другачији начин живота. Оне су биолошки заштићеније, штите их женски хормони. Чак и у земљама у којима је постигнута висока равноправност полова, попут скандинавских, и где су жене преузеле неке мушке, па и ризичне моделе понашања као што је пушење, оне живе дуже за око четири године. У земљама бившег СССР-а та разлика је чак 12 година! - објашњава Иван Маринковић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.
Према Маринковићевим речима, разлог за то је чињеница да мушкарци теже подносе кризне ситуације, па самим тим и бурну транзицију кроз коју су ова друштва прошла. С модернизацијом друштва, он верује да ће се ова разлика у дужини живота полова ипак смањивати и приближавати биолошкој разлици од око две године.
Према мишљењу Анкице Шобот из Центра за демографска истраживања, у питању је образовни, економски и брачни статус.
- Углавном говоримо о генерацији која је рођена пре краја Другог светског рата и одрастала у времену када образовање није било толико заступљено у женској популацији - каже Шоботова. - Попис је показао да више од половине жена старијих од 65 година није завршило ни основну школу. То је утицало на њихов неповољни економски статус. Жена је у то доба била махом окренута породици и економски мање активна или се та активност често сводила на пољопривреду.
Међу популацијом "65 плус" - половина жена су удовице. Три четвртине самачких старачких домаћинстава такође чине жене, што додатно опредељује њихов социјални статус. Жене из ове генерације су често биле незапослене, па је велики број њих корисник невеликих породичних пензија.
Истраживање Црвеног крста, у ком је учествовала и Марија Бабовић, професор социологије на Филозофском факултету у Београду, показало је, међутим, да осам одсто мушкараца и 17 одсто жена старијих од 65 не прима баш никакву пензију. Осим тога, и када је примају, присутан је јаз у њиховој висини у корист мушкараца. Један од узрока су разлике у оствареном радном стажу, али и висина некадашњих примања.
- Велики број старијих жена живи од пољопривредних пензија, а оне су прилично ниске - каже Бабовићева. - Истраживање је показало и да су најстарије жене изложене тешким облицима материјалне ускраћености. Ускраћеност имамо када домаћинства не могу да испуне бар три од следећих ставки: да приуште адекватно грејање, веш-машину, телевизор, телефон, месо или рибу сваког другог дана, недељу дана одмора годишње ван куће, када не могу да плате изненадни трошак од 10.000 динара, или касне са плаћањем ренте, кредита или комуналних услуга.
Очекује се да ће жене које тек треба да ступе у ову категорију, како закључује Анкица Шобот, ипак имати стабилнији и повољнији социјални положај него данашње пензионерке, пре свега због бољег образовања и већег степена економске активности. Њихове пензије зависиће од садашње сигурности посла, висине зараде и положаја на тржишту рада. А они, нажалост, нису увек задовољавајући.
АКТИВНЕ И КОД КУЋЕ
Стручњаци се слажу да су жене припремљеније да се суоче са болестима и усамљеношћу које доноси старост и да код њих одлазак у пензију узрокује мање траума него код мушкараца. За њих пензија не значи и крај радно активног живота, јер и даље имају обавезе у својој и кући своје деце.
СНИМАК КОЈИ ЈЕ РАСПЛАКАО ЦЕЛУ СРБИЈУ: Бака Ратка чула је своје име на радију, а онда је кренула лавина емоција
ПОМОЋУ КАНАПА И ОТВОРЕНОГ ПРОЗОРА ДО ХРАНЕ: У Нишу се једна бака овако снабдева намирницама (ФОТО)
БАКА У 106. ГОДИНИ "РАЗБИЛА" КОРОНУ: Ангела је преживела Други светски рат, а победила је и Мусолинија (ФОТО)
ИСПРАЋЕНА ИЗ БОЛНИЦЕ УЗ АПЛАУЗ: Бака (101) победила корону
Невероватно: Није видео супругу седам дана због пандемије, а онда је нашао необичан начин да дође до ње (ВИДЕО)