Стиже отровни "индустријски снег": Токсична појава опасна по здравље прети Србији?! (ВИДЕО)

Ова појава је далеко од идиличне – она је последица комбинације ниских температура и високог нивоа загађења у ваздуху.

Када је реч о самом изразу "индустријски снег", иако није званичан назив, одомаћио се у метеоролошким круговима и има оправдања у физичким процесима који су повезани са њим.

Ранијих година падао у Србији, ове неће падати

Пре неколико година, индустријски снег падао је и у нашој земљи, па су тако грађани Новог Сада и Београда сведочили овој појави. Иако су мислили да је у питању прави снег испоставило се да је у питању индустријски снег који настаје као последица загађења и ниских температура.

Коментарисали су изненађени грађани да то "није снег, више личи на неку прашину, јер им руке нису биле мокре". Мистерију су тада разјаснили стручњаци. Мистерију овог снега разјаснили су стручњаци из "Сербиан метео" који су објаснили да је у питању индустријски или прљави снег – специфична метеоролошка појава која се јавља када је ваздух веома загађен и настаје на посебан начин.

Да ли исту појави можемо да очекујемо и ове године у нашој земљи питали смо метеоролог Ивана Ристића.

- То се дешава услед ниских температура и загађења посебно у индустријским зонама, тамо где има доста ложишта. Дешавало се пре неколико година да смо имали ту појаву. Ове године не верујем да ће то бити случај јер се нису створили услови. Потребно је да имамо температуре које иду до минус седам и више степени, а то је тренутно реткост - рекао је он.

Шта је "индустријски снег"

Индустријски снег је ретка метеоролошка појава, а Светлана Станишић, доктор физичке хемије објаснила је како тачно долази до ове појаве.

- То је појава у којој се снежне падавине формирају као последица емисија из индустријских постројења, у комбинацији са специфичним атмосферским условима. Овај феномен се дешава када честице загађења, попут аеросола и других ситних честица које емитују фабрике и термоелектране, делују као језгра кондензације на којима се формирају кристали снега. Додатни фактори који подстичу ову појаву укључују повећану локалну влажност и топлоту ослобођену из индустријских извора. Иако је термин "индустријски снег" општеприхваћен, стручнији назив би могао бити "антропогено индуковане снежне падавине" - објашњава она.

Опасно по здравље

Станишић каже да формирању "индустријског снега" посебно доприноси присуство разних загађивача у ваздуху. Аеросоли, попут ПМ2.5 и ПМ10 честица, сумпор-диоксида и азотних оксида, кључни су за овај процес јер служе као језгра на којима се кондензује влага из атмосфере.

- Квалитет ваздуха у подручјима где се јавља индустријски снег привремено се побољшава током падавина, јер се честице везују за снег и уклањају из атмосфере. Међутим, након топљења снега, загађујуће материје се ослобађају, након чега долази до њихове ресуспензије и поновног загађења ваздуха - каже она.

Указала је и на то које се све штетне материје могу наћи у овом такозваном снегу.

- Што се тиче садржаја, као и у суспендованим честицама, у индустријском снегу се често налазе тешки метали попут олова, живе и кадмијума, који су изразито штетни за здравље људи и животну средину. Присуство органских загађујућих материја, попут полицикличних ароматичних угљоводоника (ПАХс) и диоксина, додатно повећава ризик од здравствених ефеката. Ове честице могу изазвати иритацију коже и дисајних путева, док дугорочна изложеност може допринети развоју озбиљних здравствених проблема, укључујући респираторне болести и канцерогена обољења. 

Можемо ли да се заштитимо?

Станишић је говорила и о томе како можемо да се заштитимо од ове појаве.

- На индивидуалном нивоу, грађани би требало да носе заштитне маске током периода интензивног загађења ваздуха, јер маске, иако не штите од гасова, могу заштитити од честица у ваздуху - каже она.

Истакла је да је се индустријски снег може и спречити.

- Како би се смањили ризици повезани са индустријским снегом, важно је спровести низ превентивних мера. Смањење индустријских емисија кроз модернизацију технологија и строже регулативе кључни су кораци. Такође, урбано планирање које укључује заштитни зелени појас и удаљавање стамбених зона од индустријских постројења може додатно смањити изложеност штетним честицама - каже она за "Блиц".

Како пише на порталу "времерадар" крајем децембра, и почетком јануара због антициклона на ширем подручју централне и јужне Европе, у деловима града Кошице у Словачкој падало је доста снега које нису могли да предвиде ни модели за прогнозу времена, као ни метеоролози.

- У питању је појава такозваног "индустријског снега", до чијег формирања је дошло комбинованим ефектом природних и антропогених фактора. Природни фактор је био тај што је у Кошицама ваздуг данима био хладан уз температуру између минус један и минус три степена Целзијусових. Људски фактор за настанак "индустријског снега" је тај што се овде налази велика фабрика за прераду метала, која емитује топлоту и разне честице у испарењима из димњака током процеса производње - наводе на овом порталу.

Србија Данас/Блиц