Страх је нормална људска реакција: Др Срђа Јанковић открива како му је пандемија променила живот

Фото: РТС/Принтсцреен / Извор: Фото: РТС/Принтсцреен

Исповест о претходна два месеца борбе против корона вируса.

Епидемија короне дала је неким аспектима мог професионалног искуства потпуно нови значај. Мало ко од нас је доживео нешто слично. Желео сам да пружим свој допринос, а и ако бих осетио умор, сетио бих се колега које у Covid амбулантама спасавају животе оболелих, каже имунолог Срђа Јанковић, говорећи из личног угла о борби са вирусом у претходна два месеца.

НА АМЕРИЧКОМ КРУЗЕРУ ЗАРОБЉЕНО 400 СРБА: Већ два и по месеца на отвореном мору, догађају се и самоубиства

ДАНАС СЛАВИМО СВЕТУ ПЕЛАГИЈУ: Једну ствар НИКАКО НЕ СМЕТЕ да радите, ево коме помаже РУЗМАРИН ИСПОД ЈАСТУКА

Од понедељка поново пријем нових корисника у домове за децу и одрасле

Како сте као лекар доживели претходна два месеца?

- Иако заразне болести прате човечанство од памтивека, текућа пандемија је у много чему искуство са каквим се нико од нас досад није сусрео. Свест о томе, као и могућност да сви заједно деламо како бисмо сачували што више људских живота, веома је јак извор мотивације. Стога сам претходна два месеца доживео пре свега као време велике борбе у којој свако има прилику да пружи допринос, али и велике жеље да и ја пружим свој допринос, ма колико био скроман.

Како је изгледао ваш радни дан?

- Моје радно време било је подељено између Универзитетске дечје клинике и обраћања јавности путем медија у вези са сузбијањем епидемије. Доцније сам укључен и у Кризни штаб. То значи да сам увек гледао да организујем дан тако да најбоље распоредим обавезе и доста сам се кретао.

Колико сте одсуствовали од куће, колико сте спавали, колико сте навике мењали за време трајања ванредног стања?

- Свакако да смо сви променили навике у овом периоду и прилагодили се, колико је могуће, потребама ситуације. Могу да кажем да сам с породицом углавном проводио јутро и вече. Вероватно сам спавао нешто мање него у редовним околностима, али не у тој мери да би ми тако нешто представљало проблем. Мотивација коју сам малочас поменуо је највећи део времена била сасвим довољна да одагна сваки осећај умора. Осим тога, ако бих се и осетио уморно, помислио бих на колегинице и колеге у амбулантама, на првој линији одбране против епидемије, и на све друге који су проводили по читаве дане пружајући допринос на својим радним местима.

Фото: Printscreen/Youtube/Novo Јутро / Извор: Фото: Printscreen/Youtube/Novo Јутро

Јесте ли били одвојени од породице као неки лекари?

- У мом случају се за тиме није указала потреба, мада сам у сваком тренутку на тако нешто морао да будем спреман у случају да се ипак укаже.

Јесте ли имали слично искуство попут овог с короном у каријери?

- Не могу да кажем да сам икада доживео ишта слично, и мислим да то умногоме важи за све нас. Ипак, поједини аспекти мог професионалног искуства сада су добили нов значај и могао сам да их сагледам у сасвим новом светлу.

Колико сте научили и колики је био изазов?

- Познато је да у ванредним и кризним ситуацијама људи најбрже и највише напредују у сваком погледу. Могу да кажем да сам и ја то осетио, како у смислу стицања знања и искуства, тако и у смислу бољег упознавања себе.

Да ли можете да откријете јесте ли имали неки страх у вези са короном и шта је то било?

- Страх је уобичајена људска реакција и има своје место у нашим животима, нимало неважно место. Нема човека који страх не осећа, а храброст, као што је надахнуто приметио Карл Густав Јунг, није непостојање страха, већ способност да му се вољом одупремо. Ипак, не могу рећи да сам осећао или да осећам непосредан страх од саме заразе, нити би такав страх био иоле сврсисходан, јер јој нисам ни био непосредно изложен. Али одређена доза усредсређености и свести о важности наших одлука, мера и поступака, свега онога што чинимо, свакако је била присутна све време. И сада је.

Овако изгледа радни дан необичног рудара: Срђан је осам сати у утроби земље, а увече је диџеј (ФОТО)