Стручњаци упозоравају: "Катастрофалних поплава као у БиХ ће бити све више у будућности"

Све негативне ефекте које производимо у природи, сигурно ће нам се пре или касније вратити.

- Трагедија која се десила у Доњој Јабланици је комбинација природних процеса, али и одређених антропогених фактора који су утицали на стварање овог нивоа поплава. Дефинитивно, овде се ради о бујичним поплавама које су пре свега изазване климатским променама, чија је попратна појава повећана количина падавина у врло кратком временском интервалу - каже проф. др. сц. Един Хреља, ванредни професор и шеф Одсека за географију на Природно-математичком факултету Универзитета у Сарајеву.

Додаје да се на подручју Доње Јабланице за неколико сати изручило преко 300 милиметара падавина по квадратном метру, што је довело до повећања нивоа воде и ерозионих процеса, а уз одређене антропогене факторе који су у потпуности затрпали тај простор.

- Генерално, власти у Босни и Херцеговини треба да преузму одговорност, почевши од система обавештавања становништва о оваквим процесима, који није на задовољавајућем нивоу. Веома често је реч о старијем становништву које можда нема приступ интернету, не разуме шта значи наранџасти метеоаларм, нису чули за ту информацију, и онда се власт мора побринути да обавести становништво да се потенцијално могу десити овакви проблеми. Такође, власт сноси одговорност јер не предузима ништа у смислу креирања одређених водозаштитних појасева, зона, креирања карата опасности од ерозионих процеса, улагања у анализу поплавних подручја. Треба да се више позабаве и тиме како да се превенирају овакви негативни ефекти који нас очекују када су у питању климатске промене - рекао је наш саговорник.

Према његовим речима, нелегална градња је веома опасна јер се веома често нелегално изграђени објекти граде у најопаснијим зонама, тамо где би требало да се креира водозаштитна зона, одређени појасеви који би утицали на то да ниво поплава буде на неком мањем нивоу.

Такви нелегални објекти утичу да се вода још више издиже и плави шире подручје, а имамо велики број таквих објеката. Такође, струка се не консултује, не запошљавају се адекватни кадрови који би могли да кажу где би се могли градити одређени објекти. Знам ситуације да је у неким сарајевским општинама, у неким насељима, изграђено чак 150 објеката на клизиштима, на теренима који су били потенцијално опасни од клизишта, а онда се након градње накнадно утврди да су ти простори опасни, али већ када се десе одређене негативне активности по питању природних појава. Заиста се мора водити рачуна о тој градњи објеката у адекватном просторном, регулационом и урбанистичком планирању које не би довело до оваквих катастрофа.

Дати веће овлашћење инспекцијама 

Не крије да има осећај да власти некад немају смелости да се позабаве овом проблематиком на прави начин.

- То је вероватно из разлога што имају различите притиске, привредне лобије, па неће да се замерају неким локалним моћницима, али мора се имати смелост и храброст, дати веће овласти инспекцијама да идентификују нелегално изграђене објекте, да наложе рушење тих објеката и да тако кренемо да поправљамо стање у простору оно што је у значајној мери нарушено - каже Хреља.

Затим се осврнуо и на најаве нових количина падавина у Доњој Јабланици, а које су засноване на прогностичким, метеоролошким моделима.

- Ово је тек почетак изручења оволиких количина падавина. Оно што треба урадити да људи тамо сигурно могу живети, а не да живе у страху да ће им се поново десити овако нешто, јесте да тај простор треба у значајној мери прилагодити, урадити просторно-планске анализе терена, инфраструктурно га опремити тако да се више не може поновити сличан сценарио чак и ако се десе веће количине падавина. Мора се доста радити на дренажи, пошумљавању, продубљивању речних корита, на уређивању обала, утврда како би становништво ту могло сигурно да живи - рекао је он.

Сматра да људи нису свесни моћи природе и да професори на факултетима појављивање у медијима користе као начин да барем мало освесте становништво у погледу негативних последица које нам се могу десити због неких наших активности.

- Врло често то не доживљавамо као нешто што је важно за нас, већ природу угрожавамо до неког њеног максимума и гледамо шта ће се десити. Све те негативне ефекте које ми производимо у природи сигурно ће се пре или касније вратити нама -

Увидети важност стручних кадрова Наставља да је кључно да се појача ниво едукације становништва, али и уведу неке рестриктивне мере за оне који се не придржавају закона.

- Закони морају бити јасно дефинисани и морају бити спроведене едукативне мере, да становништво што мање прави одређене негативне ефекте, да постане самосвесно да нешто не треба и не може радити у простору, али треба и увести одређене рестриктивне мере, пре свега кажњавање. Такође, еколошка полиција треба да ради мало више, јер чини ми се да је то некад једино решење ако хоћемо да у потпуности успоставимо систем, али неко се у власти мора ухватити у коштац са тим проблемима - каже Хреља.

Подсећа да има одређени број студената у овој области који су завршили студије и који су квалификовани да раде свој посао на најбољи могући начин, али да не наилазе на одобравање од локалних власти када је реч о запошљавању.

- Знамо да је раније проведен процес неког страначког запошљавања и онда је неквалификована, нестручна радна снага која се тиче регионалног, просторног планирања и заштите животне средине запослена у одређеним институцијама, агенцијама. Власти морају увидети важност стручних кадрова које запошљавају јер ће нам се то вратити, а видимо кроз овај пример како нам се вратило. На пример, не може сада неко нестручан да дозволи да се гради неки објекат јер он не зна какве ће та градња имати реперкусије по простор, хоће ли можда изазвати катастрофе у будућности. Дакле, треба неко ко је стручан да врши процену стања и неких будућих процеса који ће се дешавати у природној средини - рекао је Хреља.

Како се у Аустрији однедавно почео примењивати систем упозорења на поплаве АТ Алерт, мишљења је да би исти можда требао бити доступан и у Босни и Херцеговини.

- Можда је једна од опција да се путем мобилних уређаја добије нека информација, типа да се очекује већа количина падавина, да људи обрате пажњу и онда неће спавати ако је потребно целу ноћ, имаће пажњу како не би било неких негативних ефеката који би се могли негативно одразити и по њихово здравље, живот и имовину - закључује Хреља.

Извор: Србија Данас/Ал Jazeera