СТУДЕНТИ СЕ ЖАЛЕ: Поједини факултети им не дају потврду потребну за добијање стипендије

. Студентима који желе да студирају и полажу испите на путу су се испречиле управе појединих факултета, који су под контролом опозиционо настројених професора. Оних који су по закону дужни да им обезбеде све услове за нормално студирање.

Општина Велика Плана је пре два дана објавила конкурс за доделу студентских стипендија.

И ове године услови су најлибералнији у Србији. Право на општинску стипендију имају сви редовни студенти на државним факултетима који нису губили више од једне године студија и који имају просек оцена најмање седам. За студенте прве године студија једини услов је да су средњу школу завршили са одличним успехом.

Материјални цензус не постоји. Стипендију могу добити сви студенти, без обзира на висину примања њихових родитеља.

Захваљујући томе, у протеклих пет година Велика Плана је по броју додељених стипендија, у односу на број становника, најбоља општина у Србији.

Међутим, појавио се проблем. Управе појединих факултета, које учествују у покушају рушења власти на улици, одбијају да студентима дају потврду о уписаној години студија, положеним испитима и просеку оцена.

Сада су у проблему и студенти и Општина. Студенти зато што не могу да конкурсној комисији доставе потребну документацију, Општина зато што не жели да студенти који испуњавају услове, ни криви, ни дужни,  остану без стипендије. А не може да им је додели на лепе очи, без потврде са факултета.

Сада треба наћи решење проблема. Беспотребног проблема. Који праве поједини професори, којима је држава обезбедила пристојна примања. И поједини факултети, којима су средства из буџета повећана за 20 одсто у односу на планирана.

Последњи извештаји Државне ревизорске институције показују да високошколске установе у Србији нису примењивале мерила приликом утврђивања висине школарине и административних накнада, које чине и до 95 одсто сопствених прихода.

Такође, показало се да структура школарина није транспарентна, па није јасно шта је све њима обухваћено. 

-Последица наведеног је вишеструко плаћање исте услуге - пише у извештају, који је објавила ДРИ.
 

Како се додаје, самофинансирајући студенти не знају да ли је цена године студија економски оправдана, нити колики додатни трошкови их чекају током године.

С друге стране, држава не зна колико високошколске установе остварују прихода од студената, ни како троше тако остварене приходе. 

Једино што је утврђено јесте да поједини факултети од 50 до 80 одсто новца узетог од студената, уместо на побољшање материјалног положаја факултета и услова студирања, троше делећи их међу запосленима. Као додатак плати.