Суд потврдио: Опозициони медији објавили неистините информације у вези тужиоца Стефановића

Пресудом је утврђено да се у спорном тексту неистинито наводи да тужилац Стефановић врши одмазду над тужитељкама Бојаном Савовић и Јасмином Пауновић из Вишег јавног тужилаштва у Београду због њиховог рада на случају злоупотреба у Електропривреди Србије, те да су у фебруару 2023. године смењене јер су наложиле и спровеле хапшење у том предмету, потврђено је Танјугу у кабинету главног јавног тужиоца.     

Суд је обавезао тужене Унитед Медиа Дигитал д.о.о. Београд, М.Ј. и аутора спорног текста И.М. да тужиоцу Ненаду Стефановићу на име накнаде нематеријалне штете солидарно исплате 120.000 динара са законском затезном каматом због душевних болова због повреде достојанства личности, насталих услед објављивања неистинитих информација у тексту.     

Тужени М.Ј. је такође обавезан да као главни и одговорни уредник портала "Нова С" о свом трошку објави увод и изреку пресуде у целости, без коментара и без одлагања по правоснажности пресуде, под претњом извршења.  

Суд је тужене Унитед Медиа Дигитал д.о.о, М.Ј. и И.М. такође обавезао да тужиоцу накнаде трошкове парничног поступка у износу од 103.150 динара.    

Главни јавни тужилац ВЈТ у Београду рекао је за Танјуг да је задовољан првостпеном пресудом и да ће по њеној правоснажности целокупан досуђени износ поклонити у хуманитарне сврхе, које у том тренутку буду ургентне.  

  У образложењу пресуде, суд је поред осталог, навео да за квалификације и тврдње из спорног текста које указују да тужилац своју функцију врши супротно Уставу и законима и онемогућава подређене тужиоце да обављају своје дужности и неометано спроводе истраге, суду није достављен ниједан доказ.      

Суд је такође, како је наведено у пресуди, имао "у виду да тужилац, с обзиром на јавну функцију коју обавља спада у круг лица која морају имати већу толеранцију на јавно упућену критику, али да тужилац није дужан да трпи неоправдану, неприхватљиву и увредљиву критику и употребу неистинитих и непроверених квалификација о његовој личности, чије је јавно објављивање подобно да повреди његово достојанство".     

"У конкретном случају су објављене информације о тужиоцу за које је утврђено да су лезионо подобне, односно да представљају безразложни напад на личност тужиоца, при чему се исте не баве прихватљивом критиком јавног деловања тужиоца", навео је суд.

Даље је упозорио да слобода јавног информисања не обухвата потпуно лишавање носиоца јавних и политичких функција, као и јавних личности, загарантованих људских права, већ да код сукоба права и новинарских слобода треба поштовати правило претежног интереса који одговара демократском друштву, те у сваком конкретном случају ценити разумну оправданост интереса јавности да сазна информацију чијим објављивањем може бити повређено лично право носиоца јавне, односно политичке функције, те јавне личности.  

 Суд је такође закључио да је у конкретном случају аутор текста И.М. поступао супротно стандарду дужне новинарске пажње, који је прописан Законом о јавном информисању и медијима, конкретизованим у Кодексу новинара Србије, јер није контактирао тужиоца пре објављивања спорног текста ради провере истинитости информација, већ је, подсећа суд, како је сам навео у исказу, "поклонио веру" тужитељкама поменутим у тексту, сматрајући да је то сасвим довољан основ да може заузети став и исти објавити у медију као утврђену чињеницу. Такође И.М. није ни на други начин вршио проверу онога што су поменуте тужитељке износиле у јавност.      

Ово је првостепена пресуда на коју постоји право жалбе Апелационом суду.     

Иначе, Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду је у јулу 2024. године подигло оптужницу у предмету "ЕПС" против десет окривљених због прибављања користи од 7.5 милиона долара у вези са злоупотребама приликом изградње железничког колосека од станице Стиг до станице ТЕ КО Костолац, чији је наручилац било Јавно предузеће Електропривреда Србије (ЈП ЕПС).