"ЗНАМ САМО ДА ПУЦАЈУ У НАС" Бахрудин је преживео рат у Хрватској, а онда га је дочекала трагична судбина (ВИДЕО)
Бахрудин Калетовић је у време рата на подручју бивше Југославије био десетар тадашње ЈНА у Карловцу у Хрватској.
У том периоду дао је интервју Ивици Пуљићу за Јутел, па се тако нашао у центру пажње не само у региону, већ у целом свету.
СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ НАС ЧЕКА ТЕМПЕРАТУРНИ ОБРТ: У Србију стиже ПОТОП, а ево када се враћа врели талас
НА ГРАНИЧНИМ ПРЕЛАЗИМА И ДАНАС ХАОС: За излазак из Србије чека се САТ И ПО времена, ево где су највеће гужве (ФОТО)
НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА МЛАДЕ ВИЈЕТНАМКЕ: Из Аустралије дошла у Србију, на веспи путовала до мора (ФОТО)
Овај војник је постао синоним бесмисленог рата, где једна држава у тренутку када се распада шаље своју децу у смрт.
Његова изјава "они као хоће да се отцепе, ми им као не дамо!", тако је једноствно објаснила ратна дешавања 90-их година на подручју тадашње Југославије.
- Знам само да пуцају на нас, ништа више не знам - рекао је.
Бахрудин је у тренутку када је дао интервју имао само 19 година, а интервју део лежићи на свом положају у шуми.
Док је говорио истакао да је "он и његови војници хоће само да се врате у касарну и ништа више".
- Шта има да мислим, само жив да останем - додао је он.
Са тугом је говорио о својим пријатељима, ратним колегама који су свакодневно гинули.
- Ниједан официр није погинуо, само моји јарани - истакао је.
Бахрудин је током рата био заробљен два пута и то од стране Словеначке и Хрватске војске. Из ЈНА је иступио 29. новембра 1991. године, на Дан Репубике, која је тада само формално постојала.
Када је почео рат у Босни и Херцеговини Бахрудин се пријавио у резервни полицијски састав. У току сукоба у БиХ је био везиста, често на првој линији фронта где је видео прави пакао. Демобилисан је по завршетку рата 24. априла 1996. године.
Успео је да преживи сукобе, а током рата се чак и оженио Аидом 1993. године. Добили су ћерку Есмералду и сина Дамира.
Бавио се музиком и имао је свој бенд.
Међутим, судбина је за њега имала другачије планове.
Калетовић је 1998. године погинуо у саобраћајној несрећи. Кренуо је из Хрватске у БиХ у Тузлу како би посетио породицу.