Сваке године у новчанику бисте имали 20.000 динара више, само треба да се одрекнете једне РУЖНЕ НАВИКЕ
Пилот истраживање Института за прехрамбене технологије из Новог Сада показало је да сваки грађанин годишње баци 35 килограма хране вредне око 20.000 динара
Према неким истраживањима сваки грађанин у Србији годишње баци 35 килограма хране вредне око 20.000 динара.
То показују домаћа истраживања, а оно што је светски податак то је да петина произведене хране у свету заврши у контењеру. У Европској унији годишње око 100 милиона тона хране заврши на отпаду. Ако се бацање хране не смањи очекује се да ће за две године те количине порасти за трећину. Ово је алармантно будући да у Европи у сиромаштву живи 55 милиона људи.
ЈАКИ УДАРИ ВЕТРА и СНЕГ: Бели покривач и ЛЕДЕНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ће ПОТРАЈАТИ, СПРЕМИТЕ СЕ
Код нас се често помиње да се сваке године баци 250.000 тона хране, међутим тај податак мора се узети са резервом, с обзиром на то да не постоје егзактни подаци о количинама намирница која заврше на домаћим депонијама. Ови подаци, како су за "Политику" рекли из Института за прехрамбене технологије у Новом Саду односи се на бацање смећа у Норвешкој, у којој постоји разврставање отпада па је тако и могуће прецизно измерити.
У сваком случају, искуства и процене показују да Србија не заостаје за овим трендом и да су количине хране које се бацају огромне.
Највише бацамо хлеб
Новогодишњи и божићни празници су управо период када намирнице највише бацамо, а др Јасна Мастиловић, са новосадског Института за прехрамбене технологије, раније је дошла до податка да Срби највише бацају хлеб.
Често се бацају и пољопривредни производи услед ниских откупних цена, а млеко, кромпир, краставци, парадајз и купине само су неке од таквих намирница. На депонијама завршавају и велике количине хране којој је истекао рок трајања, па није продата у трговинама или ресторанима.
Тренд бацања хране, на који нису имуне много богатије земље, долази до изражаја нарочито у време празника. Трпезе широм планете су у том периоду богате, домаћице настоје да својим укућанима припреме све она јела које воле и које су на неки начин специјалитет њихове кухиње.
Новац се тада најчешће не штеди, јер празнични мени треба да буде богат и сласан. Још када се томе придода да продавнице за празнике обично не раде, већина грађана је склона стварању залиха. Брдо хране, кратки рокови чувања, идеална су комбинација да све то на крају заврши у контењеру.
После хлеба, у ђубрету најчешће заврши и месо
ОДЛАЗАК ГИГЕ МОРАВЦА: Преминуо је чувени глумац Марко Николић!
- Пред Нову годину и Божић као и пред остале празнике и за славе, спрема се много хране јер се сваки домаћин плаши да ће нешто да зафали. Првих дана се једе нормално, а онда свима, наравно све то досади и више нико не може ни да проба ту храну. По мом мишљењу и искуству после празника се највише баца печење. Хлеб се такође много баца и то током целе године. Од њега се увек може нешто направити. Превише хране бацамо, а много је гладних уста - сматра Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.
У контејнеру 20.000 динара
Пилот истраживање Института за прехрамбене технологије из Новог Сада показало је да сваки грађанин годишње баци 35 килограма хране вредне око 20.000 динара.
- Овим истраживањем утврђено је како један човек дневно баци једну четвртину хлеба, док се годишње баци око литар јогурта, килограм воћа, у просеку два ручка и око 150 грама сухомеснатих производа. Кад се све то сабере на годишњем нивоу, дође се до тога да сваки појединац у Србији, без обзира на узраст, баци храну у вредности од око 20.000 динара - казао је Горан Паповић. Чињеница је да храну бацају сви, од самих произвођача, преко трговинских ланаца, до грађана. Проблем с грађанством је што су често понесени ценама на акцији, па купују више него што им треба, па уместо да уштеде, они потроше више.
Друга ствар где греше јесте што не разликују ознаку "најбоље употребљиво до", која се односи на квалитет производа и нема никакве везе са његовом безбедношћу, односно роком трајања. Због незнања многи бацају храну која је и даље исправна и безбедна за јело, само више нема првобитни квалитет. На депонијама завршавају и велике количине хране којој је истекао рок трајања, па није продата у трговинама или ресторанима.
Најмање бацају Румуни
Чак једна петина произведене хране у свету баца се због нерационалне употребе и трошења, као и неефикасне производње хране, закључак је истраживања које је спроведено на Универзитету у Единбургу.
Истраживање је показало да светска популација купује и користи око 10 одсто више хране него што јој је потребно, док се скоро 9 одсто хране баца или стоји док се не поквари.
Највише хране баца се у Великој Британији, тежина конзерве пасуља по становнику, а најмање у Румунији – отприлике јабука по особи дневно, показало је истраживање које је спровео Заједнички истраживачки центар Европске комисије у периоду од 1996. до 2005. године, чији су резултати објављени у часопису „Инвајронментал рисерч летерс”.
Људи у свету се на различите начине охрабрују да једу мање животињских производа, да смање отпад и да не прекорачују нутриционистичке потребе. То би, како научници тврде, допринело да се тренд бацања хране смањи.