ОВАКО КОРОНАВИРУС НАПАДА НАШЕ ОРГАНЕ: Ево како се болест развија и како разорно утиче на наше здравље

Много тога још није познато о коронавирусу, али поуздано се зна колико разоран може да буде по људски организам.

По овоме наликује и другим вирусима који се преносе са животиње на човека, као што су САРС и МЕРС. Тренутна стопа смртности коронавируса је за петину мања од САРС-а, али се брже шири од њега. Коронавирус, иначе, толико генетски наликује САРС-у да су га прозвали и његовим наследником.

Пријављено је више од 70.000 заражених случајева до сада. Кинеске власти су престале да се ослањају на тестирање како би се утврдило ко је заражен. Уместо тога дијагноза се поставља на основу посебних одлика упале плућа коју изазива овај вирус.

Не може се са сигурношћу рећи какве размере зараза може да достигне уколико се рашири, али водећи епидемиолог из Хонг Конга је недавно упозорио да се чак 60 одсто светске популације може заразити уколико се ширење вируса не обузда. Према извештају кинеског Центра за контролу и превенцију заразних болести, 2,3 одсто пацијената је умрло због коронавируса. Тешко здравствено стање и смртност не заобилазе ниједну старосну групу изузев деце испод девет година старости.

Док се овако критична ситуација одвија у Кини, државе света настоје да евакуишу своје грађане са крузера недалеко од обале Јапана, који је стављен под карантин. Јапанско министарство здравља издало је саопштење у коме се наводи да је за сада потврђено 88 оболелих путника.

Шта се заправо догађа људском телу услед борбе са коронавирусом? Пођимо од органа до органа.

У већини случајева, болест почиње и завршава се у плућима, јер и сам коронавирус представља болест дисајних органа. Оваква зараза се преноси искашљавањем или кијањем заразних клица. Симптоми у почетку наликују прехлади: пацијент осећа грозницу и кашље. Стање, затим, може да се погорша и тада настаје упала плућа.

Према досадашњим подацима, 82 одсто заражених показало је благе симптоме болести, док су остали случајеви тешко оболели или критични.

Болест настаје тако што коронавирус за кратко време нападне ћелије људских плућа. Присутне су две класе тих ћелија: оне које стварају мукус (слуз) и оне које поседују трепље. Мукус штити плућа од патогена и онемогућује да плућа постану сува, док трепљасте ћелије уклањају полен и вирусе. Као и САРС, коронавирус напада трепљасте ћелије, чиме допушта да течност и честице споља уђу у плућа.

Тада се наш имуни систем активира присуством вирусног уљеза. Настаје запаљење, које је иначе локализовано тамо где је потребно. Ипак, може да дође до прејаког одговора организма на вирусну инфекцију, па наш имуни систем почне да уништава све пред собом, укључујући и здраво ткиво.

Тиме улазимо у последњу фазу. Наставља се разарање плућа, које може имати смртни исход. Све и да пацијент преживи, могућа су трајна оштећења. На пример, многи преживели пацијенти који су боловали од САРС-а су добили ожиљке на плућима налик пчелињем саћу. У овој фази, пацијентима је потребна помоћ механичке вентилације како би могли да дишу.

Услед запаљења, опна између плућне кесе и крвних судова слаби и почиње да пропушта течност, што је узрок смрти код тешко оболелих случајева.

Ретки су случајеви заражени коронавирусом који такође имају дијареју и стомачни бол. Још не постоје подаци о томе да ли су гастроинтестинални симптоми заступљени у случају ове заразе. Ако се питате какве везе болест дисајних путева има са желуцем и цревима, одговор лежи у природи сваког вируса да се везује за беланчевне које човек уноси у свој организам. Желудац је сигуран начин уласка у људско тело за вирусе.

Не зна се да ли коронавирус, као што је то случај са САРС-ом и МЕРС-ом, може да продре у дебело и танко црево, и изазове озбиљан облик дијареје. Према подацима две недавне студије, коронавирус је детектован и у узорцима столице заражених, те је надаље неопходно испитати да ли се зараза може пренети и тим путем.

Услед већ поменутог прејаког одговора имуног система на инфекцију, и други системи у људском телу могу бити погођени коронавирусом. У ретким случајевима, пацијенти су претрпели срчани удар, као и акутно оштећење бубрега. Ипак, Ангела Расмусен, вирусолошкиња са Универзитета Колумбија из Њујорка, сматра да је оно што се догађа у крвотоку такозвана "бујица цитокина".

Цитокини су беланчевине које упозоравају имуни систем где се јавила инфекција, како би се уништило заражено ткиво и спасио остатак организма. Проблем је у томе што коронавирус изазива прејак одговор имуног система, који потом поред заражених ћелија напада и здраво тквио.

У суштини, долази до унутрашњег крварења, како каже Расмусенова. У некима од најтежих случајева, органи престају са радом услед цитокина и умањеног капацитета да се кисеоник унесе у тело. Научници настоје да открију у каквој вези су хронична обољења, попут срчаних проблема или дијабетеса, са компликацијама које изазива вирус.

Вируси који се преносе са животиње на човека, што је случај са коронавирусом, неретко погађају и јетру. Пошто је јетра веома васкуларан орган, вирус врло лако може стићи до ње крвотоком. Јетра производи ензим који убрзава хемијске процесе унутар нашег тела. У здравом организму, ћелије јетре непрестано одумиру и ослобађају ензиме у крвоток.

Проблем настаје онда када ензими преплаве крвоток, што је учестало код пацијената оболелих од САРС-а и МЕРС-а. Научници нису у потпуности сигурни како вируси дисајних органа погађају јетру. Постоји вероватноћа да је заразе директно или да дође до озбиљног запаљења услед одговора имуног система на заразу.

Престанак рада јетре у случају вируса САРС није био узрок смрти ити једног пацијента. Радије се догађало да пацијент болује од систематске инфекције, те да поред јетре, има проблеме и са плућима и бубрезима.

Недавне студије су показале да је коронавирус у стању да изазове оштећење бубрега. Иако је ретка, реч је о смртоносној последици. Баш као и јетра, наши бубрези имају задатак да прочишћавају крв. Тубуле које се у њима налазе су подложне запаљењима. Док се крв филтрира кроз бубреге, ћелије тубуле могу да заробе вирус, што доводи до пролазног или лакшег оштећења. Уколико вирус пробије ћелије и почне да се умножава, оштећење на тубулама постаје опасно по живот.

Бујица цитокина, коју смо већ споменули, такође може да проузрокује престанак рада бубрега. Важно је напоменути да не постоје докази да вируси попут САРС-а, па самим тим, и коронавируса могу да се умножавају у бубрезима.

Престанак рада бубрега понекад може бити узрокован антибиотицима, одумирањем других органа, па чак и уколико је пацијент предуго прикачен на машину за дисање.

Недавно су лекари из Вухана известили јавност о двоје новорођенчади за које се тестирањем утврдило да су заражена вирусом. Једно од њих се заразило свега 30 сати по рођењу. Ипак, не постоје докази да је реч о преносу заразе са мајке на дете. Постоје различити начини да се бебе заразе, као што је рођење у болници испуњеној пацијентима који су оболели, сматра Ангела Расмусен.

Штавише, резултати недавне студије нуде прелиминарне доказе који говоре у прилог томе да се коронавирус не може преносити са мајке на дете. Стручњаци су надгледали девет жена из Вухана које су боловале од запаљења плућа изазваног коронавирусом. Иако су неке од њих искусиле компликације током порођаја, не постоје докази да се иједно дете родило заражено.

Иако студија не искључује могућност преноса заразе са мајке на дете у утроби, у њој се наводи да је неопходно да се избегне ширење непоткрепљених претпоставки о дејству коронавируса.